Ukoliko ste pozvani da budete kršteni ili venčani kum a niste sigurni da li ste i sami kršteni, evo kako treba da postupite
Postoje generacije ljudi koji su odrasli u staroj Jugoslaviji a koji zbog komunizma nisu kršteni ili su bili tajno kršteni. Postoje i oni koji nisu načisto da li se stvarno desilo krštenje kada su bili deca.
Starešina Sabornog hrama Svetog Petra i Pavla u Petrovaradinu, protojerej Blagoje Katić, za „Religiju“ objašnjava da u takvim situacijama Crkva nudi rešenje, vodeći računa o svakom pojedincu i njegovoj duhovnoj potrebi.
– Prvo što treba uraditi jeste proveriti crkvene knjige, gde se čuvaju podaci o svakom krštenju – objašnjava otac Blagoje i dodaje da ukoliko iz bilo kog razloga ove knjige nisu dostupne ili su uništene, sledeći korak je kontaktirati moguće svedoke.
To su najčešće rodbina, prijatelji ili kumovi koji bi mogli da posvedoče o tom svetom činu.
Međutim, šta ako nema više svedoka ili su oni preminuli? Sveta tajna krštenja je neponovljiva, za razliku od pokajanja (ispovesti), pričešća, braka i jeleosvećenja koji su ponovljivi.
Crkva je predvidela rešenje i za takve situacije, kako bi svaki vernik mogao da živi u miru, bez sumnji.
– Ako ne može da se dokaže da li je neko kršten, a ta osoba nije sigurna da li je primila Svetu tajnu, sveštenik obavlja poseban čin – ističe otac Blagoje.
– Tada, prilikom čina krštenja, sveštenik izgovara formu: „Ako nisi kršten(a), krštava se sluga Božiji (ime) u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“. Crkva veoma vodi računa o svim životnim situacijama – dodaje protojerej Blagoje Katić.
Ova posebna molitva, jednostavna ali duboko značajna, pruža duhovni mir onima koji su u nedoumici.
Krštenje je sveti temelj svakog hrišćanina, čin kojim se prima blagodat Duha Svetoga i otvara put ka večnoj zajednici sa Bogom. Čak i u trenucima nesigurnosti, Crkva brine o svakom verniku, donoseći svetlost u trenutke tame i sumnje.
Kao autor knjige „Živeti Hristom“, protojerej Blagoje Katić napominje da je Hristos uvek prisutan u životima onih koji ga traže, čak i kada ne znamo sve odgovore.
Crkva kroz obrede i molitve donosi utehu i sigurnost, usmeravajući vernike ka svetlosti vere i večnom jedinstvu sa Gospodom.
(Stil)