12. oktobra Srpska pravoslavna crkva obeležava Miholjdan ili Mioljdan, posvećen je Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, koji je živeo kao pustinjak u V veku i ostao je upamćen po izuzetnoj borbi za pravoslavlje.
Za ovaj dan se vezuju i brojni narodni običaji.
U narodnom kalendaru se pominje samo Miholjdan, koji je varovni dan i tada se ništa ne radi u kući, ali se zato poslovi izvan kuće završavaju pred početak zime i smatra se da tek tada počinje prava jesen. Ukoliko je oko ovog praznika visoka temperatura i lepo vreme, ti dani se nazivaju miholjsko leto, a negde i sirotinjsko leto.
Naziva se i „mišiji dan“, odnosno dan kada miševi moraju da sakupe hranu da bi preživeli zimu. U Gruži se na ovaj dan seje pšenica, takozvana „miholjska pšenica“ koja se smatra jednom od boljih.
U nekim krajevima ovaj praznik je propraćen stočarskim običajima tzv. ovnovskom svadbom. Nakon nekoliko dana koje bi proveli izdvojeni od ovaca, ovnovi se na Miholjdan puštaju okićeni cvećem među ovce, navode iz Narodnog muzeja Kraljevo.
Miholjdan je dan kada se održavaju litije, zavetine ili preslave, a u nekim većim mestima i sabori.
Narodna verovanja
„Miholjdan, poznat i kao Kirijak Otšelnik, ima duboko ukorenjeno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj praznik spaja verske običaje s narodnim verovanjima, čineći ga jedinstvenim. Osim toga, običaji vezani za Miholjdan pružaju uvid u našu kulturu i odnos prema prirodi i svakodnevnim poslovima.“, rekao je Aleksandar Repedžić, etnolog za BBC, a prenosi Danas.
Narodna verovanja vezana za Miholjdan sugerišu na početak prave jeseni.
Ako su miševi i drugi glodari zakasnili sa pripremama za zimu, prema verovanju, osuđeni su na propast. Toplo vreme oko Miholjdana naziva se i Miholjsko leto, a u nekim krajevima poznato je kao Sitorinjsko, jer se ovog perioda posebno raduju sitorinje, žene koje pripremaju krmelje za stoku.
U skladu s narodnim običajima, Miholjdan je dan kada ne treba obavljati kućne poslove poput čišćenja i spremanja, jer se smatra da se radovi na otvorenom, ako ih ima, ne smeju odlagati zbog dolazeće zime. Međutim, osobe rođene na ovaj dan povezuju se s posebnim talentima i očekuju sreću i blagostanje u životu.
Miholjdan je takođe i dan kada se u Valjevu i okolini održavaju crkveni sabori i vašari. Mnoga sela slave ovaj praznik kao svoju krsnu slavu. Tako, Miholjdan ostaje važan datum u srpskoj tradiciji, prožet religioznim i narodnim običajima.
(Espreso / N1)