Reči koje su lekari čuli od pacijenata na samrti uglavnom su nepovezane, a ono što bi usledilo nakon njih je smrt.
Ljudi na samrti često imaju poslednje želje i reči koje žele da upute re nego što zauvek napuste svet. Poslednje reči najčešće zabeleže lekari budući da se mnogo smrtnih slučajeva dogodi u bolnici.
One su ponekad pod uticajem lekova, straha od smrti ili dubokog shvatanja da smrt dolazi.
1. Besan do kraja
Nije svako miran u poslednjim fazama svog života, a neki su nažalost besni na sudbinu do kraja. U slučaju 20-godišnjeg člana bande koji je završio u bolnici zbog uznapredovalog raka jetre nastalog od hepatitisa to se potvrđuje.
On je bio okružen članovima porodice, a u zadnjim minutama života, majka mu je na uvo šapnula „idi prema svetlu, idi prema Isusu“.
Njegov je odgovor bio „je*e mi se za Isusa“. Odmah nakon toga, okrenuo je glavu i napravio prestrašenu grimasu uz povik „Dođavola, dođavola, neeee!“ Čim je to izgovorio, svi vitalni znaci su nestali. Cela porodica u sobi bila je u stanju šoka i straha.
2. Nerazumevanje smrti
Smrt dece je jedna od najtužnijih stvari s kojom se čovek može susresti u životu. Kad su se dvojica dečaka igrala kraj potoka nedaleko od svojih kuća, dogodilo se nešto nezamislivo – pukla je cev naftovoda, zbog čega je celo područje postalo visoko zapaljivo.
U okrutnoj igri sudbine, upravo su se tada dečaci igrali s upaljačem te su prouzrokovali požar celog područja. Obojica su bili teško opečeni i u stanju šoka.
Kad je medicinsko osoblje došlo i počelo se brinuti o njima, jedan od njih je potreseno rekao „moja mama će se jako naljutiti na mene jer sam uništio novu odeću“. Nesvesan da će umreti, dečak je odmah nakon toga izdahnuo.
3. Veteran Drugog svetskog rata
Ljudi pred smrt mogu da haluciniraju ili da budu zbunjeni oko vremena i prostora u kojem se nalaze. Najčešće se prisećaju stvari iz prošlosti, misleći da se zbivaju sada, a najčešće je prisećanje na jake emocije.
U slučaju veterana iz Drugog svetskog rata, on je počeo moliti za milost i život nacističkog vojnika. Kako bi ga umirili, doveli su mu doktora koji zna nemački te mu je rekao
„U redu je, gospodine, slobodni ste“. Neverovatno, ali u tom se trenutku pacijent umirio, pa je 30-ak sekundi kasnije umro.
4. Ljudi u crnom
Stvari koje ljudi vide pred smrt nisu uvek simboli sreće i mira, a niti ih je uvek lako objasniti. U slučaju starice koja je bila u staračkom domu i kojoj su počeli otkazivati organi, ona je preplašena stisnula dugme kako bi pozvala sestru.
Na uho joj je šapnula, tako da niko drugi ne može čuti: muškarac u crnom je tu. Sestra se zbunjeno okrenula oko sebe, ali tamo ničeg nije bilo.
Starica je ponovila „Tu je. Zar ga ne vidiš? Sav je u crnom, ima i crni šešir. Pogledaj kako su mu oči crvene. Oteraj ga!“
Sestra ju je uzela za ruku, nadajući se kako je ipak reč samo halucinaciji. Ipak, za staricu je ona bila stvarna i u poslednjim trenucima života uterivala joj je strah u kosti.
5. Lokacija tela
Većina ljudi želi čistu savest pre nego umre, pa za posledicu mnogi od njih na samrtnoj postelji priznaju svoje „grehe“.
Tako je jedan pacijent u svojim poslednjim trenucima hirurgu neprestano ponavljao „telo je u šumi kraj hrastovog drveta“. Nije davao nikakva dodatna objašnjenja i nije izgledao prisebno. Ipak, policija je odmah pozvana.
6. 17 minuta
Stariji muškarac s hroničnim dijabetesom je nakon amputacije organa bio na samrti. Poželeo je da se oprosti od svoje porodice. Svi su došli, osim njegovog sina koji je bio izvan zemlje.
Kad su mu rekli da će doći za 17 sati, samo je rekao „17 sati, to je puno“.
U tome trenutku je zaspao i tek se povremeno budio, ali ništa nije govorio. Uspeo je izdržati i dočekati sina, razgovarao je s njim i 10 minuta nakon toga umro. Doktori ovaj slučaj pamte kao neverovatan primer snage volje.
7. „Bili je tu“
Medicinska sestra koja se brinula za gospođu kojoj su otkazali bubrezi te je nastupila sepsa pamti ovaj slučaj kao jedan od neobičnijih u svom radnom stažu.
Dok je starici davala vode, ona je podigla ruku i prekinula je u tome, rekavši „ne moraš to raditi više zlato, Bili je ovde, ja moram ići“.
Odmah nakon toga je umrla, bez imalo straha ili napetosti. Bili je bio njen suprug koji je umro pet godina ranije.
8. Smisao za humor
Dobar smisao za humor neke ne napusti do samog kraja, barem je tako bilo u slučaju preterano gojaznog pacijenta koji je razvio čireve na nogama te su mu ih morali amputirati.
Operaciju je teško podnio i postalo je očigledno da će umreti, ali on svestan te činjenice svejedno je rekao doktoru: „dobre vesti doktore, vidite da sam ipak malo lakši“. To je bilo poslednje što je rekao.
9. Puna soba ljudi
U bolnici gde se brinulo o teškim pacijentima, medicinsko osoblje premeštalo je pacijenta koji je svako malo gubio svest i uopšte nije komunicirao.
Odjednom, uspeo je sesti na krevet i u čudu ih upitao: „Zašto su svi ovi ljudi ovde?“.
Osoblje se zbunjeno pogledalo, jer su bili sami.
Odmah nakon toga je umro, a ovakvi slučajevi ostavljaju pitanje o tome da li je reč o halucinacijama ili ipak nečem duhovnom u poslednjim trenucima.
(Stil)