„U svim vremenima, pravi ljudi ostaju pravi“
U najtežim trenucima, onda kada svet „puca po šavovima“ i kada strah i neizvesnost prete da zavladaju, najvažnije je biti i ostati čovek.
Priča o Milošu iz Bosne i Hercegovine, čoveku koji je u prošlim, ratnim vremenima stavio ljudskost ispred svega, govori koliko su upravo saosećanje i dobrota najjače oružje koje posedujemo.
O Milošu je kratko pisala na svom Iks profilu jedna Svjetlana iz Bosne i Hercegovine kao čoveku koji je svojim delima pružao nadu i veru u ljude jer je u svojoj kući, tokom tadašnjeg rata skrivao sina od komšije muslimana, čuvajući ga kao svog.
„Ljudi koji daju nadu…
Zvao se Miloš, živeo u BiH, u ratnim danima u kući krio sina komšije muslimana.
Komšije davno pomrle, sinovi im u Italiji/Švedskoj već 30 godina, a on sve vreme kosio travu, brinuo o njihovom cvetnjaku. Preminuo letos. Oba sina došla na sahranu, zauvek zahvalni“, napisala je ona.
Ljudi koji daju nadu..
Zvao se Miloš, živeo u BiH, u rat. danima u kući krio sina komšije muslimana.
Komšije davno pomrle, sinovi im u Italiji/Švedskoj već 30 g.,a on sve vreme kosio travu, brinuo o njih. cvetnjaku.
Preminuo letos.
Oba sina došla na sahranu, zauvek zahvalni.— svjetlana rasic (@svjetlanarasic) September 16, 2024
„U svim vremenima, pravi ljudi ostaju pravi“
Miloševa dobrota, kao i zahvalnost sinova čoveku koji im je u najtežim trenucima sačuvao porodicu, dirnula je mnoge ljude, koji su u komentarima ispod objave priznali da je takvih ljudi u tadašnje vreme bilo jako puno.
„U svim vremenima, pravi ljudi ostaju pravi. Imam takvih priča puno, ali ne volim da se sećam“,
„Ima i jedan Uroš, s trojicom muslimanima ja danima spavao u njihovoj kući, govoreći vojsci da je to sad njegova kuća, sve dok momke nije prebacio do Travnika.
Prijateljstvo za večnost“, „Svet počiva na leđima pravednika kao što je on“, pisali su oni.
(Espreso)