U subotu su Miholjske zadušnice, kada će mnogi izaći da posete grobove onih koje su izgubili.
Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
Molitvama, paljenjem sveća, parastosima i pomenima, vernici se na Miholjske zadušnice sećaju preminulih srodnika, prijatelja i poznanika i mole Gospoda za pokoj i mir njihovih duša i oprost grehova koje su počinili za života. Ukoliko nije moguće izaći na groblja, sveću pokojnicima valjalo bi upaliti u crkvi.
Po običajnom kalendaru, ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, a žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle.
Običaj je i da se na Zadušnice deli milostinja pa stoga nemojte terati prosjake koji tog dana obilaze groblja da bi dobili malo hrane. Ako su grobovi vaših najmilijih daleko, sveću za pokoj duše namenite i zapalite u crkvi.
Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru SPC-a postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne – u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske. U crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova:
“Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!”
(Espreso/Srbija Danas)