Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Shiarhimandrit Serafim Bit-Haribi nosi u sebi jednu od najneobičnijih i najinspirativnijih životnih priča u pravoslavnom svetu, priču koja deluje poput hodočašća ispunjenog iskušenjima i čudesnim preobražajem.
Danas, kao jedini monah na svetu koji služi liturgiju na aramejskom jeziku, jeziku kojim je govorio Isus Hristos, otac Serafim okuplja vernike iz celog sveta, donoseći im ne samo molitvenu utehu, već i snagu duhovne muzike koja dotiče najdublje kutke duše.
Njegova priča počinje dramatično. Kao dete, Serafim je preživeo niz nesreća koje su ga gotovo koštale života. Pao je u mešalicu za beton, i lekari su se borili da mu spasu ruke, dok je naredne dve godine proveo u invalidskim kolicima, bez osećaja u nogama.
Te nesreće su se ređale, od udarca automobila do otrovanja perhidrolom, ali ništa nije uspelo da ugasi plamen života u ovom hrabrom detetu.
Njegova mladost bila je ispunjena sportom. Postao je četvorostruki prvak Gruzije u tekvondou, a uz to je stekao crni pojas u karateu. Uprkos telesnim povredama i iskušenjima, otac Serafim je u sportu nalazio snagu, ali i svojevrsni put ka dubljem duhovnom pozivu koji ga je čekao.
Prelomni trenutak u njegovom životu dogodio se kada je njegova supruga, u osmom mesecu trudnoće, obolela i bila na ivici smrti. U trenutku potpunog očaja, Serafim je odlučio da traži spas u molitvi.
Na grobu svetog starca Gavrila Urgebadzea izgovorio je zavet da će, ukoliko Bog spasi njegovu ženu i dete, napustiti svetovni život i postati monah. Čudesno, njegova supruga se oporavila, ali Serafim je, u svakodnevnim obavezama, na trenutak zaboravio na svoje obećanje.
Nastavio je sa sportom, uspešno napredovao u karijeri i čak postao šef obezbeđenja jednog ukrajinskog političara.
Ali Božji poziv bio je neizbežan. Dok je sedeo ispred Joninskog manastira Svete Trojice u Kijevu, prišla mu je starica koja ga je pozvala imenom: „Oče Serafime, blagoslovite“.
Ove reči su ga pogodile do srži, podsećajući ga na njegov zavet. Tog trenutka je shvatio da više ne sme oklevati. Dana 14. marta 2006. godine, postao je monah.
Nakon monaškog zaveta, otac Serafim je dobio poslušanje da propoveda među pripadnicima jedne sekte. Ova misija, ispunjena opasnostima, dovela ga je do toga da bude pretučen i završi u bolnici u kritičnom stanju, bez svesti.
Ipak, samo uz Božiju pomoć, uspeo je da preživi. Taj događaj bio je prekretnica u njegovom duhovnom putu, dodatno ga učvrstivši u veri i poslušnosti.
Godine 2010. dobio je veliku shimu i pripremao se za odlazak na Svetu goru, kada ga je patrijarh Ilija zamolio da ostane u Gruziji i postane duhovni pastir Asiraca u selu Kanda. Prihvatajući patrijarhov blagoslov, otac Serafim je u ovom drevnom selu obnovio liturgijski život na aramejskom, jeziku Hristovom, i podigao crkvu u ime trinaest sirijskih otaca, koja je ubrzo postala manastir i duhovno utočište za sve vernike.
Njegov poziv je pronašao svoje ispunjenje među Asircima koji žive u selu Kanda, nedaleko od Tbilisija. Patrijarh Ilija ga je zamolio da postane njihov duhovnik, a Serafim je, vođen unutrašnjim zovom, odlučio da obnovi davno zaboravljenu tradiciju služeći liturgije na aramejskom jeziku.
U selu Kanda osnovao je manastir, u kojem se i danas okupljaju Asirci, čuvajući svoj jezik i duhovnu baštinu.
Otac Serafim je postao poznat i po svojim muzikalnim darovima. Njegove kompozicije, koje izvodi na aramejskom jeziku, posebno izvođenje Psalama, donose duhovnu dubinu koja prelazi granice jezika i vremena.
Dva puta je posetio Srbiju, gde je održao niz izuzetno posećenih koncerata duhovne muzike, a prisutni su svedočili o snažnoj emociji i duhovnom uzdizanju koje njegova muzika izaziva.
Otac Serafim je simbol neuništive vere, čovek koji je kroz najteža iskušenja pronašao svoj put ka Bogu, služeći kao pastir svom narodu i svima onima koji tragaju za smirenjem duše.
Njegova liturgija na jeziku Hristosa i duhovne pesme koje izvodi na aramejskom nisu samo povratak izvornim korenima, već i most između prošlosti i sadašnjosti, između nebeskog i zemaljskog.
(Religija)