Glavni uzrok sezonskog afektivnog poremećaja može se pripisati smanjenju dnevnog svetla tokom hladnijih meseci
Depresija je globalni problem, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koja pogađa više od 300 miliona ljudi širom sveta. Može se manifestovati na različite načine, uključujući velike depresivne epizode, distimiju i netipičnu depresiju.
Jedan od specifičnih oblika depresije koji se često spominje je sezonski afektivni poremećaj (SAP), poznatiji kao „jesenski/zimski blues“, prenosi Adiva.
Šta je sezonski afektivni poremećaj?
Sezonski afektivni poremećaj predstavlja ponavljajuće epizode depresije koje se javljaju u istom godišnjem dobu, obično u jesen ili zimu, barem dve godine zaredom, a simptomi često nestaju s dolaskom proleća.
Osobe koje pate od ovog stanja često se susreću s osećajem tuge, gubitkom energije, promenama u apetitu, a neki mogu imati i suicidalne misli.
Uzroci i simptomi
Glavni uzrok sezonskog afektivnog poremećaja može se pripisati smanjenju dnevnog svetla tokom hladnijih meseci. Manjak svetlosti može uticati na nivoe serotonina i melatonina, hormona koji regulišu raspoloženje i spavanje.
Simptomi, prema DSM-5, dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, uključuju osećaj bespomoćnosti, iritabilnost, preterano spavanje, kao i izbegavanje društvenih interakcija.
Kako se nositi sa simptomima?
Za upravljanje jesenskim i zimskim „bluzom“, stručnjaci preporučuju nekoliko pristupa. Pored tradicionalne terapije lekovima i psihoterapijom, sve popularnija je i svetlosna terapija. Ova metoda, koja se prvi put primenjivala u Skandinaviji, pomaže u regulaciji hormona melatonina i neurotransmitera serotonina.
U Švedskoj, na primer, pacijentima se savetuje nošenje svetle odeće i boravak u dobro osvetljenim prostorima.
Prevencija sezonskog afektivnog poremećaja uključuje aktivnosti koje promiču opšte zdravlje i ravnotežu. Redovno vežbanje, boravak u prirodi, tehnike mindfulnessa i održavanje stabilnog ritma spavanja ključni su za smanjenje simptoma. Učenje strategija za upravljanje stresom takođe može biti od velike pomoći.
Iako se ovaj poremećaj ne može uvek sprečiti, s pravim pristupom i podrškom, jesenski i zimski meseci mogu postati podnošljiviji.
(NajŽena)