Srbija je poznata po velikom broju pravoslavnih svetinja. Zapravo u kome god gradu da se nađete naići ćete na manastire i crkve koji su utkani u tradiciju i istoriju.
S toga često se postavlja pitanje, kako se obući za manastir ili crku da li postoje neki određeni proposi.
Odgovor na ovo pitanje potražilo smo od igumana manastira Fenek. Odeća otkriva mnogo, ali se čini da ponekad nismo svesni poruke koju ona šalje. Prva i osnovna stvar koju treba da znamo je da napravimo razliku između manastira i crke, napominje otac Makarije.
„Gradska crkva i manastir se razlikiju sami po sebi. Gradska crkva je isključivo samo crkva, a manastir je ujedno i monaška kuća.
Odlazak u manastir je drugačiji jer vi zapravo dolazite u nečiju kuću. Zbog toga treba obratiti pažnju na garderobu i u tom pogledu imati poštovanja prema monasima. Svako da se pristojnost podrazumeva u oba slučaja“, napominje iguman i dodaje:
„S druge strane, ne shvata svako pristojnost podjednako. Neki muškarci misle da je i šorc ispod kolena pristojan, što i nije baš tako.
Ljudi prevashodno treba da shvate gde dolaze. Nema veće svečanosti od dolaska u crkvu i na liturgiju, a ljudi dolaze eto tek tako usput.
Za tu priliku bi trebalo da obuku najsvečaniju garderobu koju imaju“, kaže iguman manastira Fenek, koji nam je objasnio i nedoumice vezano za celivanje ikona.
Glavno je da ne treba preterivati ni u čemu, ni u preterano slobodnom oblačenju ali ni u preteranoj skrušenosti. Naravno, nije umesno nositi miniće, imati golišav stomak, razgolićena ramena, preuske farmerke, koje se do skora nisu ni nosile u crkvi.
To je jednostvno pitanje dobrog vaspianja i ukusa. Takođe, suknje do poda nisu obavezne, ali bi bile poželjne. Mnogo puta devojke koje tako dođu u crkvu kažu da se osećaju neprijatno i maramom ili suknjom pokušavaju da poprave svoj stajling.
Oko marame se često vodi i najveća polemika, da li bi trebalo žene da je nose ili ne.
„Ovaj običaj, zasnovan je na rečima Svetog apostola Pavla, koji je, proučavajući ortodoksne hrišćane, zapisao sledeće: „Svaka žena koja se gologlava moli Bogu sramoti svoju glavu, isto tako i muškarac, ako se pokrivene glave moli Bogu sramoti se.
Žene bi u crkvama, a naročito u manastirima trebale da maramom pokriju kosu. Naravno nije obavezno, ali bi bilo lepo“, kaže naš sagovornik za Ženu.
Ipak, napominje da je od marame i garderobe jedna stvar mnogo važnija, a to je sa kakvim mislima dolazimo u svetinju.
„Ukoliko neko ima dobre misli marama neće poredstavljati problem. S druge strane ukoliko neko nema čiste misli neće nema te marame i garderobe koja će mu pomoći. Čiste misli treba da ima svakog dana i uvek, bez obzira gde se nalazi“, zaključuje nas sagovornik.
(Žena)