Pored slavske sveće, kolača i žita, postoji nešto u vezi s obeležavanjem slave što mnogi izgube iz vida poslednjih godina…
Krsna slava je jedan od najstarijih običaja u srpskom narodu, crkveno-narodna tradicija koja je, uz Božić i Uskrs, najvažniji porodični praznik.
Vezuje se za određenog svetitelja, zaštitnika porodice i doma, a toliko je duboko ukorenjen da je velika verovatnoća da će neko ko se preziva kao vi, iako vam možda nije blizak rod, slaviti istog sveca.
Krsna slava obeležava se u krugu porodice, uz svečanu trpezu, slavsku sveću, žito, kolač i ikonu.
Protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović pričao je pre nekoliko godina na RTS-u o sve popularnijem obeležavanju krsne slave van kuće, odnosno u raznim ugostiteljskim objektima, kao što činimo u slučaju rođendana i drugih prilika.
Kako je on istakao, Crkva na to ne gleda s odobravanjem, posebno kada je u pitanju slavlje uz muziku slično noćnom provodu.
– To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku – objasnio je.
Kako je Radović istakao, suština slave je molitva i, shodno tome, molitvena atmosfera.
– Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu– rekao je on.
On je tada istakao i da je važno da vernici znaju nešto o svecu kog obeležavaju jer je čest slučaj da hrišćani ne znaju ko je svetac.
Kako je podsetio, u prošlosti je postojao običaj da se „slava dvori“, odnosno da domaćin sve vreme stoji, poštujući sveca kog priziva u svoj dom.
– A mi hoćemo da tu atmosferu prenesemo u kafanu, to jedno s drugim ne ide. Bolje je da čovek ne slavi nego da slavi naopako, da slavi onako kako ne priliči pravoslavnoj veri i pravoslavnim hrišćanima – istakao je Radović.
– Slavili su naši preci u rovovima, u najvećim oskudicama, stradanjima i patnjama. Bilo na koji način, ali nikako nisu dozvolili da se prekine slavljenje krsne slave – zaključio je Radović.
Postoje i neka opšta pravila obeležavanja porodične krsne slave, od pozivanja, pa sve do gašenja slavske sveće, a većina je opstala do danas.
( Glossy)