Efe Dinler iz Turske se uputio u Srbiju u klasičnu studentsku avanturu i bez previše znanja o našoj zemlji, pa čak i uz dozu opreza zbog predrasuda o veroispovesti.
Šest godina kasnije, Efe je diplomirao u Srbiji, ali se u Tursku nije vratio. Ovde je u međuvremenu našao dom i ljubav.
Dvadesetdevetogodišnji mladić iz Ankare nakon završenih studija za biznis u Turskoj poželeo je da upiše i drugi fakultet. Muzika je njegova velika ljubav, a izbor je pao na jednu britansku muzičku akademiju.
Kako ova akademija ima ispostave širom sveta, jedan ogranak je bio i u Istanbulu. Međutim, sudbina je umešala prste.
– Trebalo je da apliciram za smer za inženjera zvuka u Istanbulu, ali iz nekog razloga filijala britanske akademije je zatvorila svoj ogranak tu. Slučajno sam otkrio da postoji i ogranak za Srbiju, u Beogradu.
Odmah sam se bez previše premišljanja prijavio. Jednostavnije mi je bilo da odem na studije u Beograd nego u London, bliže je i povoljnije – rekao je Efe za “Blic”.
On kaže da u tom trenutku nije previše znao o Srbiji. Osim za Beograd, kaže da je čuo i za Jugoslaviju, a onda i raspad te zemlje i ratove iz ’90-ih.
– U tom trenutku, pre šest godina, ljudi u Turskoj su mnogo manje znali o Srbiji. Najsvežiji su im bili ratovi iz prošlog veka, pa su čak i bili zabrinuti što dolazim ovde kao Turčin. Ipak, meni je bilo bitno samo da upišem fakultet i da nađem posao. Imao sam sreće. Fakultet sam upisao i počeo sam da radim u jednoj turističkoj agenciji – kaže Efe.
Prijatno iznenađenje
Bez prevelikih očekivanja pred dolazak u našu zemlju, Srbija je Efea prijatno iznenadila!
– Ljudi su veoma prijateljski nastrojeni! Neverovatno su slobodoumni i nimalo nisu rasisti. Relativno brzo sam se i sprijateljio. Mentalitet je veoma sličan ljudima u Turskoj, čak su nam i gestovi, pokreti telom i mimika lica dosta slični.
Zanimljivo mi je bilo čak i u pogledu religije, iako su u pitanju dve potpuno različite religije, imamo dosta zajedničkog u smislu tradicije i držanja do običaja. Začudio sam se koliko istih reči imamo, skoro pa da sam odmah mogao da razumem o čemu se priča.
Sad već dosta razumem srpski, nisam uzimao nikakve kurseve, učio sam slušajući i uz prijatelje. Za sada znam dovoljno za svakodnevno funkcionisanje. Praktično se osećam kao da sam nastavio da živim u Turskoj, samo na srpski način – rekao je Efe.
Ovaj mladić koji se kod nas bavi inženjeringom zvuka kaže da se slika o Srbiji u poslednjih nekoliko godina dosta promenila i da ljudi sve češće dolaze ovamo kao turisti, a predrasuda je sve manje.
– Radio sam neko vreme kao turistički vodič za Turke po Beogradu tako da sad grad znam kao i lokalac. Uglavnom, pre se nije nešto puno govorilo o Srbiji. Kao što sam rekao, znalo se zbog rata. Koliko se sećam, čak se i u školi ne uči previše o osvajanjima Otomanskog carstva. Srbija se pominje možda u jednom pasusu.
Na časovima istorije se više baziramo na period otkada je Turska republika, a manje na ono što je bilo pre. Međutim, Turci su počeli da razmišljaju o Srbiji kao destinaciji za odmor nakon što smo ovde imali ekonomsku krizu, a i Srbija je jedina evropska zemlja za koju nam ne treba viza.
Tako da je Turcima veoma zgodno da dođu ovamo na odmor – priča Efe i dodaje:
– Turci koji dođu turistički ovde najviše zanimaju mesta gde mogu nešto zanimljivo da pojedu ili popiju ili nešto da vide ili sve zajedno. Ja sada u Beogradu najviše uživam da popijem piće sa prijateljima u određenim pabovima. Uglavnom ni mi ni vi niste svesni koliko smo slični.
Ćevape nismo nasledili od Turaka
On dodaje da nije bilo ni previše navikavanja na hranu, jer je veoma slična. Ipak, ne može da kaže da tursku kafu kuvamo pogrešno jer se ona različito sprema i u različitim delovima same Turske.
Efe nam je otkrio da ipak nismo mnoge kulinarske poslastice nasledili od Turaka, neke su oni preuzeli sa naših prostora, a u to spadaju i ćevapi!
– Ljudi su mi ovde pokazali ćevape i kažu da su Srbi to uzeli od Turaka. Ja im uvek kažem da nisu u pravu. Prvo, upoznat sam sa ćevapima, jedemo ih i u Turskoj samo što ih zovemo “Inegol Koftesi”.
Naime, nakon što su ovi prostori oslobođeni od Otomanske imperije, neki muslimani iz Bosne su se preselili u Tursku u grad Inegol. Oni su nam doneli ćevape, a mi ih zovemo po tom gradu – ispričao je Efe.
Osim Beograda, Efe je u Srbiji posetio i Novi Sad i Kragujevac, a sve ukupno je zadovoljan životom ovde.
– Naravno, bilo gde da se preseliš na svetu u početku ti je sve novo i prelepo. Kako kreneš duže da živiš polako uviđaš probleme i da se svi na svetu, u manjoj ili većoj meri, borimo s istim stvarima. Tako i ja ovde. Verujem da mi smetaju iste stvari kao i lokalnom stanovništu – zaključio je Efe.
(Blic)