Mej Vest jednom je rekla: Bolje je da u vas gledaju nego da vas i ne primećuju“. U pravu je ona, ali šta bi ona znala? Imala je, kao i neke druge žene, sreću da bude rođena lepa. Nije nikako mogla da razume kako je to ići kroz život kao ružna žena.
Do svoje pete godine, bila sam blaženo nesvesna toga kako će moj izgled uticati na moj život. Naravno, škola je to promenila, piše Šona Sibari iz Čičestera u Saseksu.
Rođena sam, naime, sa belegom zbog kog sam slepa na levo oko. Iako smo beleg relativno rano skinuli, trebalo je da prođe nekoliko godina da mi se oko otvori, međutim, i danas na njega škiljim.
Kao da to nije bilo dosta, moja dva prednja zuba su bila toliko izbačena da su davala obilje dodatnog materijala mojim vršnjacima da me vređaju. Ni danas, 45 godina kasnije, nije se mnogo toga promenilo.
Možda sam naučila da se ne potresam toliko kao ranije, ali i dalje sam svesna kako ja, sa licem koje ne izgleda nimalo dostojanstveno, nisam mogla nešto puno da postignem u životu.
Lepi ljudi lakše pronalaze posao
Svi znamo statistike koje kažu da lepi ljudi lakše nalaze posao i lakše dobijaju povišice. O ljubavnom životu da i ne govorimo. Čak i pred zakonom nismo isti – statistika kaže da je veća verovatnoća da će lepi ljudi dobiti manje kazne. Atraktivnost pojedinim ljudima daje povlastice koje nisu fer. Lepi ljudi brže napreduju, imaju više šansi, više prijatelja, srećniji su.
Postoji mnogo dokaza da je razlika u pogledu sreće između neatraktivne i osrednje atraktivne osobe ogromna. Naravno, neću se zbog toga baciti sa mosta, ali ne mogu da ne primećujem svakog dana kako pojedinim ljudima sve lakše ide – samo zato što su lepi.
Za ružne ljude nema mesta. Da li možete da zamislite nekog poput mene na mestu voditelja ili u ulozi Bondove devojke? Meni ni to što imam prelepe roditelje nije pomoglo – otac mi je šezdesetih bio maneken, a majka mi izgleda kao mešavina Elizabet Tejlor i Vivijen Li.
Nikad neću zaboraviti kada su me odveli u posetu kod moje ekscentrične tetke. Usred ručka, spustila je viljušku i rekla mi: „Pa, očito je da nisi nasledila majčinu lepotu. Nadam se da makar imaš dobar karakter“.
Lepotu nisi nasledila od majke
Bila sam slomljena. Već u tom periodu, lepota je važna. Lepota donosi prijatelje. Lepe devojčice sa ravnim zubima imaju mnogo prijatelja. Ja ih baš i nemam. Nažalost, nisam doživela ni onaj holivudski scenario u kome ružno pače postaje labud i svi se kaju što su ga odbaciji.
Trebalo mi je mnogo godina i truda da prosto prihvatim da nisam lepa. Jednom sam otvoreno pitala mamu, imala sam oko 10 godina, da li sam lepa. Usledila je malo duža pauza nakon koje mi je rekla da sam „atraktivna“. Tada sam shvatila da, kako kaže izreka, imam lice koje samo majka može da voli.
Naravno, nije mi bilo neko iznenađenje kada sam postala tinejdžerka i shvatila da dečaci nisu ni najmanje zainteresovani za mene. Slomljenog srca gledala sam drugarice i drugove kako flertuju. Meni niko ne bi prišao. Sedela bih u ćošku i vrtela palčevima. Tada sam shvatila i da moram da promenim strategiju ako želim dečka.
Tada sam shvatila da starije muškarce ne interesuje moj izgled – njima je dovoljno što je 18-godišnjakinja zainteresovana za njih. Nevinost sam izgubila sa očevim prijateljem koji je tada bio u ranim pedesetim. Posle sam počela da živim sa jednim farmerom, samohranim ocem od 42 godine. Bilo je jako naporno živeti na farmi, ali mislila sam da je to mala cena – konačno sam u vezi!
Nekada sam se poigravala idejom da možda imam neku „nekonvencionalnu lepotu“. Sada sam već prihvatila sebe. Ne pada mi na pamet da se tim opterećujem jer ništa, osim miliona plastičnih operacija, ne bi moglo da mi pomogne. Ipak, i danas, kada vidim kako se sva vrata lako otvaraju mojim lepim prijateljima, osećam se kao petogodišnja ja na igralištu – devojčica sa kojom niko neće da se igra.
Nedavno sam provela vikend sa drugaricom. Ona je singl, plava i lepa. Nije bilo muškarca koji nije pritrčao da joj učini neku sitnu uslugu – od otvaranja vrata pa nadalje. Meni, naravno, niko od njih to nije ponudio. Osećala sam se nevidljivom. Tešim se time da makar nikada neću prolaziti kroz krizu kada moja lepota počinje da bledi jer – nikad je nisam ni imala.
Pretpostavljam da je jedina moja prednost to što, budući da nemam lepotu, morala sam mnogo da poradim na svom karakteru i ličnosti kako bih to kompenzovala. Ukratko – nisam dosadna.
Moj suprug kaže da sam lepa
Moj suprug Kit (53) kaže da sam lepa. Nije slep, samo ima takta. Majka sam tri devojčice. I ne znam kako, ali izgleda da sam rodila devojčice koje su me maltretirale u školi – hoću reći, isto su toliko lepe. Sve su potpuna suprotnost meni – lepe bez ikakvog truda i pune samopouzdanja.
Nisam ljubomorna na njih. Dobro, možda malo. Ali baš je čudno odgajati male žene koje se toliko razlikuju od mene. Kako da ih savetujem kada znam da će se susretati sa stvarima sa kojima ja nikad nisam – sa gomilom zainteresovanih muškaraca, sa ljubomorom žena? Ja to nikad nisam doživela.
Međutim, dok ih posmatram, dobijam odgovor na pitanja koja sam često postavljala sebi – kakav bi mi život bio da sam lepa?
(Žena)