Rusija koristi taktiku slanja neiskusnih vojnika kako bi iscrpela snage Ukrajine
Najmanje 70.000 pripadnika ruske vojske poginulo je u Ukrajini
Najveće tajne ruske vojske isplivale su na videlo nakon što su objavljena dokumenta iz Kurska, u kojima se navodi da su Rusi mesecima unapred znali za plan Ukrajine da upadne u tu oblast. U odbranu su poslati slabo obučeni regruti, bez adekvatne opreme, koje su snage Kijeva ubrzo zarobile.
Uz to, analiza BBC-a utvrdila je da je najmanje 70.000 pripadnika ruske vojske poginulo u Ukrajini. U pitanju su većinski regruti koji su „bačeni u borbu“ bez obuke, a među njima ima i srpskih dobrovoljaca.
Dokumenta iz Kurska u koje je „Gardijan“ imao uvid sugerišu da su Rusi dobili obaveštajne informacije o proboju granice mesecima pre nego što se zapravo dogodio.
Dokument od 4. januara govori o „potencijalu za proboj na državnu granicu“ ukrajinskih oružanih grupa i nalaže pojačanu obuku kako bi se pripremili za odbijanje svakog napada. Nešto kasnije, 19. februara, komandanti jedinica su dobili upozorenje o ukrajinskim planovima za „brz upad na rusku teritoriju“.
„Hoće da zauzmu Sudžu i unište mostove“
Upad Ukrajine u Kursku oblast dogodio se 6. avgusta, što znači da su informacije postojale bar šest meseci ranije.
Sredinom došlo je do vrlo jasnih upozorenja na ukrajinske planove u pravcu grada Sudže. Ona su glasila da Ukrajinci žele da zauzmu grad, što se i dogodilo nedelju dana nakon upada u Kursku oblast. Vest o tome da Ukrajinci kontorlišu Sudžu potvrdio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
U tajnim dokumentima se navodi i da su Rusi znali da će snage Kijeva pokušati da raznesu mostove na reci Sejm. Ovo se takođe desilo nekoliko dana nakon upada.
Uprkos svemu što je navedeno u dokumentima, Rusi su u odbranu Kurska poslali male jedinice koje su mahom činili rezervisti. Neobučeni i bez adekvatne opreme.
Podizanje morala ruskih vojnika
U jednom delu dokumenata, za koje ukrajinski general navodi da su ostavljeni u Kursku nakon povlačenja Rusa, navodi se da je Kremlj bio zabrinut zbog morala ruskih vojnika.
Slučaj koji je doveo do zabrinutosti jeste navodno samoubistvo ruskog vojnika, koji je sebi pucao u stomak. Prema navodima tamošnjih zvaničnika, ovaj momak bio je u dubokoj depresiji zbog službe u ruskoj vojsci.
Kako bi se to promenilo, Moskva je navodno izdala naredbu da vojnici moraju da na dnevnom nivou čitaju i gledaju ruske državne medije, kako bi stekli pozitivnu sliku o svojoj misiji.
-Vojnici treba da dobiju 5-10 minuta dnevno, kao i sat vremena jednom nedeljno za političke instrukcije, u cilju održavanja i podizanja političkog, moralnog i psihičkog stanja osoblja – navodi se u dokumentima.
Podaci o ruskim gubicima u ratu
Analiza BBC koja je sprovedena u saradnji sa ruskim nezavisnim kanalom „Mediazona“, utvrdila je da je najmanje 70.000 pripadnika ruske vojske stradalo u Ukrajini.
Najveći deo stradalih u ovoj analizi čine dobrovoljci. Navodno je među poginulima je 13.781 dobrovoljac, odnosno oko 20 odsto, kojih je na tom crnom popisu sada više nego ostalih kategorija. Bivši zatvorenici, koji su se pridružili vojsci kako bi dobili pomilovanje, do sada su bili najbrojniji, ali sada čine 19 odsto među poginulima. Regruti – građani pozvani u borbu – čine 13 odsto stradalih.
BBC navodi da se dobrovoljci uglavnom pridružuju ruskoj vojsci zbog materijalnog stanja. Oni dolaze iz zabačenih i siromašnih delova Rusije i neretko rade dva posla kako bi prehranili porodicu.
Zato se odlučuju na potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane. Međutim, većina njih strada nakon samo tri meseca na frontu zbog neadekvatne obuke i nedostatka opreme.
Većina dobrovoljaca koji poginu na frontu je u dobi između 42 i 50 godina. Takvih je 4.100 na popisu više od 13.000 dobrovoljaca. Najstariji poginuli dobrovoljac imao je 71 godinu.
Stradaju i dobrovoljci iz Srbije
Uprkos ovim gubicima, Rusija nastavlja da koristi taktiku „mašine za mlevenje mesa“, što podrazumeva slanje potpuno neiskusnih muškaraca na front, gde oni brzo ginu. Cilj Moskve je da naletom velikog broja vojnika iscrpi snage Ukrajine.
Prošle godine pojavili su se izveštaji o tome da je Rusija regrutovala ljude na Kubi, u Iraku, Jemenu i Srbiji. Strancima koji već žive u Rusiji bez radnih dozvola ili viza, a koji pristanu „da rade za državu“, obećava se da neće biti deportovani i nudi im se pojednostavljeni put do državljanstva ako prežive rat. Mnogi su se kasnije žalili da nisu razumeli o čemu se radi, te su se obratili za pomoć medijima. Vlade Indije i Nepala pozvale su Moskvu da prestane da šalje njihove državljane u Ukrajinu i da vrati tela poginulih u domovinu.
Jedan srpski dobrovoljac Strahinja Bjelica poginuo je pre samo nekoliko dana u Ukrajini, a broj onih koji su poginuli od početka invazije 24. februara 2022. godine nije poznat.
(Blic)