Često se ljudi pitaju kako to da ljudi koji rade loše stvari lepo žive, a oni koji vode uzoran život teško.
Otac Rafailo Boljević je iguman manastira Podmaine u Budvi. Tamo drži duhovne večeri i predavanja koja putem interneta prati desetine hiljada vernika. Jednom prilikom, otac je govorio i o večnoj temi – zašto se dobrim ljudima dešavaju loše stvari?
Mnogi ljudi se pitaju da li je u redu da se u životu muče oni koji su pošteni, ne varaju, ne kradu, uzorni su u svakom smislu, dok uživaju neke osobe koje lažu, kradu, ulaze u poroke i odriču se vere. O ovome je govorio i otac Rafailo.
„Pravednicima se nevolje daju da još više uznapreduju, a grešnicima se nevolje daju radi očišćenja. Greh se ne čisti bez nevolje,“ kaže otac Rafailo.
„Ispovest je više buđenje svesti da smo pogrešili i da tražimo pomoć i oproštaj. U tajni ispovesti pokajniku se daje snaga, tj. oproštaj u vidu zaloga i snaga da izdrži epitimiju, ne možda konkretno izrečenu, ali sigurno će bogom biti data da istrpi do kraja. To je pokajanje. I ta nevolja, ona nije samo poželjna, nego spasonosna.“
Nije ista muka pravednika i grešnika
Otac Rafailo kaže da ima razlike kada Bog da muku pravedniku i kada je da grešniku.
„Muka pravednika podstiče i još više proslavlja, a kad je čovek ’pogan’, onda mu se daju posebna iskušenja koja treba da slome njegovu gordost. Obično su jako teška, naporna i ne može niko da ti pomogne jer ih je Bog dopustio. Ni svetac. Džabe se ’pogan’ čovek moli, mora da ćuti i trpi. Obično ta epitimija traje dok se duh ne skrši, gordost potpuno ne raznese i dok čovek ne zajauče, ali molitveno, da mu se sa jaukom i molitva čuje. To je težak proces, teška terapija, ali je spasonosna. Svaka druga varijanta ne dovodi do spasenja. Ali ako čovek pređe granicu i uđe u zonu duhovno mrtvih, nesposobnih za pokajanje (to ne meri čovek nego Bog), on digne ruke od takvog čoveka, pa se u narodu kaže: Od njega je i Bog digao ruke,“ objasnio je otac Rafailo.
(NajŽena)