U periodu kada su verske slobode bile ograničene, mnogi su u tajnosti bili kršteni, nesvesni tog čina. SPC ima odgovor za one koji imaju dilemu da li su primili ovu svetu tajnu, nudeći im mogućnost da pronađu mir i sigurnost u veri.
Za svakog hrišćanina, krštenje predstavlja svetinju, prvi i najvažniji korak na putu ka veri i spasenju. Taj trenutak se urezuje u sećanje porodice, često praćen radošću i svečanošću, i predstavlja čin kojim se hrišćanska duša predaje Bogu.
Međutim, u određenim životnim okolnostima, dešava se da neka osoba nije sigurna da li je uopšte krštena. Ova neizvesnost unosi nemir, posebno kod onih koji tragaju za duhovnim mirom i identitetom.
Ova dilema često potiče iz vremena kada je komunistička vlast u Jugoslaviji, kako direktno, tako i suptilno, ograničavala verske slobode. Generacije koje su odrasle u to vreme svedoče o mnogim situacijama u kojima su roditelji ili bake i deke decu krštavali u tajnosti, iz straha od posledica.
Takvi postupci često su ostali nepoznati samom detetu, koje je odrastalo nesvesno ovog ključnog trenutka. Iako su ta vremena iza nas, njihove posledice i dalje odjekuju. Danas, neki ljudi i dalje ne znaju sa sigurnošću da li su primili Svetu tajnu krštenja, i ta dilema im donosi duhovni nemir.
Starešina Sabornog hrama Svetog Petra i Pavla u Petrovaradinu, protojerej Blagoje Katić, za „Religiju“ objašnjava da u takvim situacijama Crkva nudi rešenje, vodeći računa o svakom pojedincu i njegovoj duhovnoj potrebi.
– Prvo što treba uraditi jeste proveriti crkvene knjige, gde se čuvaju podaci o svakom krštenju – objašnjava otac Blagoje i dodaje da ukoliko iz bilo kog razloga ove knjige nisu dostupne ili su uništene, sledeći korak je kontaktirati moguće svedoke. To su najčešće rodbina, prijatelji ili kumovi koji bi mogli da posvedoče o tom svetom činu.
Međutim, šta ako nema više svedoka ili su oni preminuli? Sveta tajna krštenja je neponovljiva, za razliku od pokajanja (ispovesti), pričešća, braka i jeleosvećenja koji su ponovljivi. Crkva je predvidela rešenje i za takve situacije, kako bi svaki vernik mogao da živi u miru, bez sumnji.
– Ako ne može da se dokaže da li je neko kršten, a ta osoba nije sigurna da li je primila Svetu tajnu, sveštenik obavlja poseban čin – ističe otac Blagoje.
– Tada, prilikom čina krštenja, sveštenik izgovara formu: „Ako nisi kršten(a), krštava se sluga Božiji (ime) u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“. Crkva veoma vodi računa o svim životnim situacijama – dodaje protojerej Blagoje Katić.
Ova posebna molitva, jednostavna ali duboko značajna, pruža duhovni mir onima koji su u nedoumici. Krštenje je sveti temelj svakog hrišćanina, čin kojim se prima blagodat Duha Svetoga i otvara put ka večnoj zajednici sa Bogom.
Čak i u trenucima nesigurnosti, Crkva brine o svakom verniku, donoseći svetlost u trenutke tame i sumnje.
Kao autor knjige „Živeti Hristom“, protojerej Blagoje Katić napominje da je Hristos uvek prisutan u životima onih koji ga traže, čak i kada ne znamo sve odgovore. Crkva kroz obrede i molitve donosi utehu i sigurnost, usmeravajući vernike ka svetlosti vere i večnom jedinstvu sa Gospodom.
(Žena)