Srpska pravoslavna crkva i vernici 13. septembra obeležavaju praznik Polaganja pojasa Presvete Bogorodice, posvećen jednoj od najvažnijih hrišćanskih relikvija – pojasu koji je, prema predanju, pripadao Bogorodici Mariji.
Po Uspenju Bogorodičinom, kako kaže staro verovanje, Sveti Toma je u njenom grobu pronašao samo pojas. Veruje se da ga je čuvao kao najveću relikviju do kraja života. Kasnije je taj pojas u kovčegu prenesen u Carigrad. Kovčeg nije otvaran do vladavine Lava Mudrog.
Njegova žena iznenada je obolela i nisu joj mogli da joj nađu lek. Jedne noći ona je usnila kako joj Sveti Toma savetuje da se opaše bogorodičinim pojasom i da će odmah ozdraviti. Lav Mudri izmoli od patrijarha milost i kovčeg bi otvoren, carica Zoa ostavi pojas oko sebe i bi isceljena, a priča o tom događaju kreće u svet.
Veruje se da ga je lično Bogorodica isplela od kamilje dlake. Priča kaže da je nakon njene smrti, Sveti Toma u grobu pronašao samo pojas, ali ne i njeno telo, koje se Uspelo. U 14. veku pojas dospeva do cara Lazara i upravo je srpski vladar bio taj koji je pojas, zajedno sa komadom Časnog krsta, poklonio hilandarskom manastiru Vatoped.
Bogorodica naredi da je odvede svojoj kući, tamo je žena lepo dočeka, a kad večeraše gošća ustade i dade im neke trave koje nisu do tada videli, reče da su nebeske, pokaza im kako da ih skuvaju i piju tri dana po Maloj Gospojini. Kako im to pokaza, tako nestade. Oni poslušaše gošću i kroz godinu dana dobiše trojke.
Kod Srba ovaj praznik najviše poštuju žene. Dan provode u strogom postu i molitvi, kako bi lakše rađale, a one koje ne mogu imati decu odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole je za milost. Ima i onih koji ovaj praznik proslavljaju kao krsnu slavu.
(Žena Blic)