Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
Rukodelje, drevna monaška tradicija koja se vekovima neguje u pravoslavnim manastirima, predstavlja jedan od najlepših izraza spoja molitve i veštine.
Kroz molitveni rad, monasi i monahinje izrađuju predmete koji ne samo da služe praktičnoj svrsi, već nose duhovni pečat koji ulazi u domove vernika.
Ova umetnička forma u pravoslavlju nazvana rukodelje obuhvata sve vrste ručno rađenih predmeta, od ikona i krstića, do sveća, a svaka od tih tvorevina zrači molitvenom blagošću i duhovnim mirom.
Jedan od najlepših primera ovakvog rukodelja jeste dar mati Nektarije, blage i smirene monahinje Manastira Tumane, koja sa istinskom ljubavlju izrađuje sveće ukrašene ružama od prirodnog voska.
Ova jedinstvena veština, koju mati Nektarija, prožeta monaškom skromnošću i tihošću, nesebično deli sa vernicima, ne može se pronaći nigde drugde.
Mati Nektarija, čija svaka reč odiše monaškom mudrošću i ljubavlju prema Bogu, otkriva tajne svoje izrade, vodeći ih korak po korak kroz ovaj proces, kako bi i sami mogli da pokušaju i ukrase svoje sveće za slavu, krštenje ili venčanje.
– Ove sveće se prave za slave, za venčanja i za krštenja. Izrađuju se jedino ovde, kod nas, zato što su jedinstvene i prave se od čistoga voska – objašnjava mati Nektarija, čija toplina i posvećenost izbija iz svakog njenog pokreta. Proces je poseban jer vosak mora biti topao i elastičan kako bi se mogao oblikovati u ruže.
– Sveća od prirodnog voska se podeli na manje komade, koji moraju da odstoje u toploj vodi. Voda ne sme da bude previše topla, a ni preterano mlaka, jer u tom slučaju vosak neće biti elastičan – kaže mati Nektarija, iz čije svake izgovorene reči i učinjenog gesta isijava monaška smirenost, toplina i ljubav, i ističe da je važno da vosak sve vreme procesa izrade stoji u toploj vodi. Mati potom smireno objašnjava:
– Topao vosak se rastrljava, pa se pečatom vade krugovi koji se odlažu u toplu vodu – dodaje ona, naglašavajući da je svaki korak ovog umetničkog dela ispunjen molitvom.
– Kada se pripreme krugovi, jedan po jedan se savija u obliku latica ruže, pa se latica po latica kružno spaja, dok ne dobijemo ružu željene veličine. Ruže se potom uz pritisak palcem lepe kružno jedan do drugog na donju trećinu sveće- kaže mati Nektarija i dodaje da se sveća sa ružama od prirodnog voska na kraju naprska lakom za kosu, zbog čvrstine i sjaja.
Sveće ukrašene ružama od voska nisu samo estetski privlačne, već su postale omiljene među vernicima, kako u Srbiji, tako i širom sveta.
– Ove sveće su stigle čak i do Australije. Svako voli, pogotovo kada slavi svoju krsnu slavu, da ta sveća gori u njegovom domu – kaže mati Nektarija, osmehujući se blagim osmehom koji svedoči o njenoj dubokoj predanosti.
Za sve one koji bi želeli da pokušaju sami da naprave ovakve sveće, mati Nektarija, nežno i strpljivo, ističe važnost topline i ljubavi:
– Ovo nije teško da se radi, samo treba malo da se ima ljubavi prema ovoj izradi, i malo da bude se vešto u rukama.
Koristeći tople ruke i ljubav prema Bogu, vernici mogu, prateći ovu proceduru, uneti radost i blagoslov u svoje domove.
Čitaoci mogu da prate ovu proceduru i da pokušaju sami da ukrase za svoju slavu, krštenje ili venčanje, da donesu blagoslov i radost u svoj dom – poziva mati Nektarija. Ova posebna vrsta rukodelja, ne samo da čuva tradiciju, već i dublje povezuje vernike sa duhovnom dimenzijom njihovih običaja.
(Religija Republika)