Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. septembra obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja.
Praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja poznat je u našem narodu i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i izuzetno se poštuje.
O prazniku treba znati… Irod Antipa, sin Iroda Starijeg, koji je ubio novorođenčad vitlejemsku u vreme rođenja Isusa Hrista, bio je vladar Galileje i Pereje u vreme propovedi Isusa Hrista i Jovana Krstitelja. Irod je bio oženjen ćerkom arapskog kneza Arete.
Irod je terao svoju zakonitu ženu i uzeo sebi za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa, koji je još bio u životu. Protiv ovog bezakonja ustao je Jovan Krstitelj i pred svima napao Iroda i Irodijadu.
Vladar nije dozvoljavao da bilo ko govori protiv njega, Sveti Jovan se ubrzo našao u tamnici. Za vreme jedne zabave u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj, pred gostima je igrala Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova.
Pijani Irod, zanesen vatrenim plesom, obećao je igračici da će joj dati šta god da traži, a ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Jovana Krsitelja na tacni.
Irod je naredio da se Jovan Krstitelj poseče u tamnici i njegova glava donesena je na tanjiru. Jovanovi učenici noću su uzeli telo svog učitelja i sahranili ga, a Irodijada je izbola iglom Jovanov jezik, pa glavu zakopala na neko nečisto mesto.
Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, odnosno uoči Uskrsa. Međutim, praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zbog toga što je tog dana osvećena crkva koju su podigli na njegovom grobu u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.
Običaji i verovanja
Praznik ima dugu tradiciju i ubraja se u velike datume, koji se posebno poštuju. Kako predanje kaže, ovo je dan kada je Jovan Krstitelj stradao pa ga treba provesti u molitvi i strogom postu.
Običaji nalažu sledeće- izbegava se bilo kakav rad, kako u kući, tako i van doma. Na ovaj dan treba postiti, a vernici se okupljaju u hramovima na liturgiji.
Verovanje kaže da se na ovaj dan ne jede i ne pije ništa što je crveno jer ova boja simbolizuje prolivenu krv Jovanovu. Ovaj običaj se u pojedinim delovima naše zemlje naročito praktikuje zbog zdravlja dece koja takođe ne jedu namirnice crvene boje.
Tu je i običaj da ne treba jesti bilo šta iz tanjira, a ni sa tacne. Vernici se na taj dan ne vesele i ne slave.
U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja – „po Bogu i svetom Jovanu“, a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava.
Posebno je interesantno verovanje u istočnoj Srbiji gde se veruje da na ovaj dan čak treba skidati i crveni končić sa ruke, koji prema sujeverju onome ko ga nosi, ostalim danima – donosi sreću! Naime, prema ovom verovanju nikako ne smete ostaviti crveni končić vezan, jer će vam od ovog dana sve “ići naopako”!
(Alo)