Roditeljstvo je najteži posao na svetu u kom svi greše. Čak i ako ne greše mnogo, svi znaju često da pomisle da bi mogli i bolje da obavljaju tu najvažniju funkciju.
Bebe ne dolaze sa uputstvima i ne znaju svi unapred kako da se postave i šta da urade u kojoj situaciji. To je najčešće proces u kojem se uči korak po korak, kako se stvari odvijaju. Možete da volite svoje dete ili unuka svim srcem, a opet potpuno nenamerno da grešite.
Važni KRSTOVDANSKI običaji za zdravlje i sreću – Sutra OBAVEZNO pojedite ovo VOĆE, a čudotvorna BILJKA se unosi u dom OSVEŠTANA da čuva od zlih sila i BOLESTI
A svima treba podsetnik na to da naša ponašanja i navike utiču na našu decu neprestano. Zato je dr Rozen Kepena-Hodž napravila listu stvari koje smatra da bi roditelji trebalo da prestanu da rade, baš kao i bake i deke.
Korišćenje ekrana za smirivanje
Preterano oslanjanje na digitalne uređaje može da spreči detetov društveni, emocionalni i kognitivni razvoj.
Važno je da decu uključite u razne aktivnosti temeljene na igri koje podstiču rast u različitim područjima, uključujući vidno-motoričko, fizičko vežbanje i socijalizaciju.
Kad dobronamerni deda i baka stave unuka pred ekran kako bi ga zabavili, i dete i baka i deda propuštaju važno vreme za povezivanje.
Previše pričaju
Ne mora sve da bude životna lekcija. Umesto toga, nekad je bolje – manje pričati. Roditelji nekad jednostavno treba da se zavale, postavljaju pitanja i da slušaju.
Roditelji treba da budu znatiželjni i da ispituju decu o njihovom mišljenju i perspektivi, posebno kod adolescenata. Osećaj viđenosti i slušanja uveliko doprinosi podsticanju zdrave rasprave i održavanju pozitivnog odnosa, čak i kada postoje posledice.
Nisu primer odnosa punog poštovanja
Deca uče kako da komuniciraju s drugima promatrajući odrasle oko sebe, a ponekad se nerešeni sukobi mogu odigrati pred decom ili unucima.
Važno je da pokažete zdrave odnose pune poštovanja, uključujući kako se konstruktivno nositi sa sukobima, što daje pozitivan primer deci.
Pretpostavljaju da osećanja nisu važna
Možda ste skloni mišljenju da se kod dece sve vrti samo oko osećanja. Treba da prestanete sa pretpostavkom da dečji osećaji nisu velika stvar, te da ne pokušavate da ih odbacite ili odmah popraviti.
Umesto toga, prvo treba da potvrditi osećaje i da slušate. Čak i ako roditelji misle da njihovo dete preterano reaguje na situaciju, treba da se setite da dete ne poseduje iste veštine samoregulacije, perspektivu ili mudrost kao roditelj.
Odbacivanje dečjih osećanja možete da učinite da se deca osećaju zanemareno, da se potkopa njihovo samopouzdanje i spreči njihova sposobnost da se učinkovito izraze.
Vikanje i negativni komentari
Prošle generacije su možda bile odgajane s fokusom na negativna ponašanja i na njih se mnogo vikalo, kako bi se privukla njihova pažnja.
Ali, redovno povisivanje glasa može da stvori okruženje straha i teskobe, što dovodi do problema s upravljanjem stresom, samopoštovanjem i komunikacijom.
Koriste krivicu kao motivator
Osećaj krivice nikada nije način da se dete natera da se bolje ponaša. Kad pokušate da kontrolišete decu kroz osećaj krivice možete da dovedete do osećaja bezvrednosti i nezdrave želje da se udovolji drugima nauštrb vlastitih potreba što može da utiče na ostatak života deteta.
“Vidi koliko radim za tebe” ili “Baki si potreban ili ću se uzrujati” – takve izjave neće pomoći detetu da se razvije u samouverenu odraslu osobu koja zna da postavi granice, prenosi Miss7Mama.
(Žena Blic)