Fotografije iz svemira koje prikazuju ogromnu rupu koja izbija na površinu iz zemlje u Sibiru dokazuju da ona rapidno raste, što je zabrinulo naučnike.
Šezdesetih godina prošlog veka rupa je na satelitskim snimcima bila jedva vidljiva, a danas je reč o ogromnoj provaliji sa strmim liticama – utrostručila se od 1991. do 2018. godine, saopštio je Američki geološki institut, a prenosi Biznis insajder.
Krater Batagaj, poznat i pod nazivima Batagajka ili „vrata pakla“, predstavlja mnogo veći i često nevidljiv problem koji utiče na celu planetu. Arktik se zagreva brže od ostatka Zemlje, a to brzo otapa permafrost, debeo sloj tla koji je trajno zamrznut, barem je tako bilo.
Ali, spomenuti Batagaj zapravo uopšte nije krater, već najveće svetsko „retrogresivno otapanje“ ili jama koja nastaje kada otapanje permafrosta prouzrokuje urušavanje tla, što rezultira formiranjem klizišta.
View this post on Instagram
„Večni led nije, hajde da to tako kažemo, najfotogeničnija tema. Uglavnom je reč o smrznutoj prljavštini pod zemljom, koju po definiciji često ne možete da vidite osim ako nije izložena na neki način, kao ovde“, rekao je geofizičar Rodžer Mihaelides za Biznis insajder sa Univerziteta Vašington u St. Luisu.
Dakle, jama Batagaj je znak onoga što je pred nama. Kako se permafrost otapa, sve mrtve biljke i životinje koje su vekovima bile zamrznute u njemu počinju da se raspadaju, oslobađajući ugljen-dioksid i metan u atmosferu.
Ovi snažni gasovi zadržavaju toplotu i uzrokuju još veću porast globalne temperature i pokreću još brže otapanje permafrosta. A taj začarani krug mogao bi imati strašne posledice. Inače, permafrost pokriva 15% kopna na severnoj hemisferi i sadrži dvostruko više ugljenika od atmosfere.
Prema jednom istraživanju, ako industrije i zemlje ne obuzdaju sopstvene emisije, otapanje permafrosta bi moglo emitovati istu količinu gasova u istoj količini kao velika industrijska nacija do 2100. godine.
„Još mnogo toga ne znamo o ovoj povratnoj petlji, ali postoji potencijal za veoma velike promene u klimatskom sistemu koje se dešavaju u veoma, veoma brzim geološkim vremenskim skalama“, rekao je Mihaelides. Ukratko, topljenje permafrosta moglo bi rapidno pogoršati klimatsku krizu.
U studiji objavljenoj u junu u prestižnom časopisu „Geomorphology“, istraživači su koristili podatke sa satelita i dronova kako bi napravili 3D modele kratera Batagaji izračunali njegovo širenje tokom vremena.
Otkrili su da se njegova zapremina svake godine povećava za oko milion kubnih metara. Izračunali su i da jama godišnje ispusti 4.000 do 5.000 tona ugljenika, što je skoro jednako godišnjim emisijama 1.700 do 2.100 američkih domaćinstava.
(Espreso/Alo)