Jedna od najpoznatijih, ujedno i najtužnijih fotografija na svetu krije užasnu sudbinu 13-godišnje devojčice Omajre Sančez, koja je čak 60 sati bila zarobljena u vulkanskom mulju, nakon erupcije vulkana Nevado Del Ruiz davne 1985. godine u Kolumbiji.
Fotografiju, koja je završila na mnogim naslovnim stranama širom sveta, napravio je poznati Frenk Furnije, nekoliko dana nakon erupcije, a samo tri sata pre smrti nesreće 13-godište devojčice, koja je ostala zarobljena u ruševinama, blatu, kamenju i drveću koje je donelo klizište izazvano aktivacijom vulkana, koja je već je ubila 24.000 ljudi jer lokalne vlasti nisu preduzele nikakve preventivne mere uprkos upozorenjima.
Umrla od hipotermije i srčanog udara
U ovoj prirodnoj katastrofi, mlada Omajra Sančez ostala je zarobljena u gradu Armero. Puna dva dana i tri noći spasioci su pokušavali da je oslobode, ali bezuspešno.
Dizalica i hidraulična pumpa, koje su bile potrebne za čišćenje krhotina i teškog materijala, nisu stigle na vreme. Omarijini kukovi su bili ozbiljno povređeni, a noge su joj bile zarobljene. Bila je iscrpljena, a uprkos velikoj veri i smirenosti, umrla je od srčanog udara i hipotermije 16. novembra.
Njena tragična sudbina postala je poznata širom sveta najviše zahvaljujući fotografiji, koja je nastavila da živi i 30 godina nakon njene tužne smrti.
Oči su joj bila crne od krvi, ruke bele, lice nateklo
Sam Furnije je za fotografiju devojčice toliko krvavih očiju – da izgledaju kao da su crne boje, izbledelih ruku i nateklog lica, dobio prestižnu nagradu organizacije “World Press Photo” 1986.
Omajrina mučna smrt, u prisustvu brojnih novinara i fotografa, praćena je uživo na televiziji širom sveta – i pokrenula je veliku polemiku: zar u takvoj situaciji nije jedini ljudski postupak bio pomoć, a ne fotografisanje?
“Mama, tata, volim vas”
Pre nego što je zauvek zatvorila oči, mlada Omajra, pred kojom je tek bio život, pred uperenim kamerama je rekla srceparajuće reči: “Mama, tata, brate – volim vas puno!”
I čim su ljudi čuli vest: “Umrla je”, odmah su masovno i besno počeli da postavljaju pitanje – zašto joj Furnije nije pomogao ili barem pokušao da je spasi sigurne smrti.
Čak 20 godina je poznatom fotografu trebalo da o najtraumatičnijem događaju u životu progovori, a svoj postupak objasnio je za BBC.
“Nije bilo moguće spasiti je”
“Bilo je nemoguće spasiti je. Ipak, osetio sam da je priča važna i da treba da izveštavam i bio sam srećan kad sam stigao i video reakcije ljudi i interesovanje. Bilo bi mnogo gore da ljudi nisu marili za događaje uopšte. Ja sam znao šta mi je činiti i samo sam se trudio da svoj posao obavim što bolje”, započeo je svoju priču.
U nastavku je dodao da su vlasti zakazale u reakcijama, te da nije postojao plan evakuacije i spasavanja. Ipak, smatra da je samom fotografijom učinio svojevrsno dobro delo ‘na duže staze’ za stanovništvo područja koje je stradalo usled erupcije.
“Fotografija je pomogla da se skupi novčana pomoć širom sveta. Takođe, svi su shvatili koloko su vođe zemlje neodgovorne i koliko nisu imali hrabrosti da se nose sa situacijom”, rekao je i dodao je bio ‘srećan’ što je pomogao ljudima da se emotivno vežu za stradalu devojčicu putem njegove fotografije.
(Žena Blic)