Između 1990. i 2019. godine, broj slučajeva raka kod mladih širom sveta porastao je za 79 procenata, dok je smrtnost povećana za 28 procenata
Onkolog iz Severne Karoline, Nikola DeVito, govorio je o porastu broja slučajeva raka među mlađima, otkrivajući da je svaki novi pacijent koji dolazi u njegovu kliniku mlađi od 45 godina.
Tvrdi da su i njegovi kolege tokom poslednjih godina primetili demografsku promenu, koju pripisuje ultraprerađenoj hrani, piše Daily Mail.
Između 1990. i 2019. godine, broj slučajeva raka kod mladih širom sveta porastao je za 79 procenata, dok je smrtnost povećana za 28 procenata. SAD ima šestu najveću stopu raka sa ranijim početkom, uz predviđanja da će se ta stopa još povećati do kraja decenije.
Gotovo 75 procenata hrane koja se konzumira u SAD-u smatra se ultraprerađenom jer je puna aditiva i štetnih sastojaka.
Takođe, ta hrana nije skoro nikako regulisana, za razliku od Evrope koja ima strože smernice i rigoroznija testiranja, uprkos studijama koje je povezuju sa zdravstvenim problemima.
DeVito je pozvao zvaničnike u industriji i političare da zaštite naciju od štetnih proizvoda, uz strožu kontrolu aditiva u hrani i veću dostupnost zdravijih izbora.
Želja da se Amerikanci zaštite od supstanci koje uzrokuju rak i druge bolesti treba da nadmaši stranačku pripadnost i političku motivaciju, kako bi se prevazišla nastojanja industrijskog lobiranja. To je bilo moguće sa duvanom, i moguće je i sa hranom – naveo je onkolog za STAT News.
Ranije studije su pokazale da ultraprerađena hrana, koja sadrži veštačke sastojke, može promeniti crijevni mikrobiom, oštetiti stijenke crijeva i uzrokovati kronične upalne bolesti, što sve povećava rizik od raka.
DeVito, koji prima pacijente s gastrointestinalnim karcinomima kao što su rak debelog crijeva i želuca, tvrdi da hrana može igrati ključnu ulogu u prevenciji.
Sličan zaključak je iznela i prošlogodišnja studija koja je otkrila „doslednu značajnu povezanost između unosa ultraprerađene hrane i nekoliko vrsta raka“, uključujući rak debelog creva, dojke i pankreasa.
Stručnjaci pozivaju da se, pored masnoća i šećera, više pažnje posveti i samim sastojcima. Prema njihovim analizama, većina „zdrave“ hrane je prepuna veštačkih sastojaka, što je ponovo svrstava u ultraprerađenu. Predlažu da se kupci drže proizvoda sa manje od pet sastojaka i izbegavaju one čiji su sastojci teško razumljivi.
(NajŽena)