Priča o Pinokiju, drvenom lutku koji sanja da postane pravi dečak, jedna je od najpoznatijih bajki na svetu
Diznijev film iz 1940. godine baziran je na italijanskoj priči koju je Karlo Kolodi napisao 1880. godine pod naslovom “Avanture Pinokija”. Iako je Dizni ublažio priču i prilagodio je za mlađu publiku, originalna verzija bajke imala je mnogo mračniji ton.
Kolodijeva verzija priče prikazuje Pinokija kao neposlušno i buntovno dete koje stalno pravi greške i pati zbog svojih loših odluka. Autor je želeo da prikaže teškoće roditeljstva i posledice neodgovornog ponašanja deteta.
Pinokio se, iako okružen ljubavlju, ponaša suprotno očekivanjima – beži od kuće, izaziva sukobe i ne sluša savete. Njegove odluke dovode do toga da i on i Đepeto pate, a priča sadrži scene nasilja i kažnjavanja koje su daleko od onoga što bi danas smatrali pogodnim za decu.
Na primer, u originalnoj priči, Pinokio pokušava da ubije svoju savest, cvrčka, koji na kraju biva zgnječen. Pinokio je često kažnjavan, pretučen, pa čak i obešen.
U prvobitnoj verziji, priča se završava tragično, kada ga lažni prijatelji, lisica i mačak, obese.
Međutim, na zahtev čitalaca i izdavača, Kolodi je promenio kraj i dodao nastavak u kojem Plava vila spasava Pinokija, a on uviđa svoje greške i postaje pravi dečak. Na ovaj način, priča je dobila srećan kraj i postala prikladnija za decu.
Diznijeva adaptacija znatno je ublažila originalnu priču. U njoj, Pinokio je prikazan kao naivan i simpatičan lutak koji upada u loše društvo, ali uz pomoć svog čistog srca i podrške Đepeta i Plave vile uspeva da prevaziđe prepreke i ostvari svoj san.
Ova verzija priče, iako manje mračna, zadržala je važne poruke o moralu i vrlinama, čineći je univerzalnom lekcijom za decu širom sveta.
Dok Kolodijeva verzija analizira složen odnos između roditelja i dece, Diznijeva verzija je pojednostavila priču, fokusirajući se na pozitivne vrednosti kao što su iskrenost, hrabrost i nesebičnost.
(Alo)