Oni znaju kakav je osećaj umreti
Postoje mnoge teorije o tome šta se događa kada umiremo, a jedna od najpopularnijih, koju su svi više puta čuli, svakako je ona kako je ‘neko nakon smrti ugledao svetlost i tunel’ ili mu se pak ‘ceo život u odigrao pred očima u sekundi’ pri zadnjem izdisaju.
Ipak, postoje oni koji su stvarno na neki način doživeli zagrobni život, a to su ljudi koji su preživeli kliničku smrt, odnosno koji su nekoliko trenutaka bili mrtvi.
Evo iskustava nekih od njih:
1. Pre pet godina je iskrvario na operacionom stolu i bio je mrtav nekoliko minuta.
– Probudio sam se u prostoru koji je izgledao kao svemir, ali nije bilo zvezda, ni svetlosti.
Nisam lebdeo, samo sam bio tamo. Nije mi bilo ni hladno, ni toplo, niti sam osećao žeđ ili glad; jednostavno neutralno.
Znao sam da su svetlo i ljubav tu u blizini, ali nisam imao potrebu da ih potražim. Sećam se da sam razmišljao o svom životu, ali to nije bila montaža. Kao da sam listao stranice knjige, i pojedini delovi su se isticali. Šta god da je to bilo, promenilo je moje razmišljanje o nekim stvarima.
2. Nakon što je doživeo nesreću na motoru gotovo tri minuta je ležao klinički mrtav do dolaska vozila hitne pomoći.
– Sećam se samo da sam bio na pločniku i sve je utihnulo i pocrnelo. Jedini razlog zbog koga nisam zaspao je bizaran trenutak kada sam čuo nekoga da viče: ‘Hajde, ustani! Ustani!’.
Taj neko mi je lupao po kacigi (koja mi je bila zaglavljena na glavi zbog udara).
Kada sam otvorio oči, vidio sam brata kako čuči pored mene. To je bilo čudno, jer mi je brat umro od predoziranja pre nekoliko godina.
Jedino se još jećam da je glancao svoj sat i prokomentarisao ‘da će oni uskoro stići’ i otišao.
3. Dok mnogi opisuju smrt kao prazninu, jedan čovek je imao drugačije iskustvo nakon što je, posle alergijske reakcije, srce prestalo da mu kuca na neko vreme.
– Sećam se osećaja kao da sam usisan, polako, kao sa sam uvučen u vodu i crnilo nestaje. U jednom trenutku sam se našao u bašti.
Nije bila ispunjena cvećem, samo prašinom i nejednakom travom. Tu se nalazilo i igralište sa ringišpilom u sredini i dvoje dece je trčalo okolo. Dečak i devojčica. Teško je to objasniti, ali mogao sam da biram da li želim da ostanem ili da idem, ali svaki put kada sam pokušavao da se vratim, stajao sam na mestu.
Prošao sam kroz sve razloge zašto želim da se vratim i kada sam došao do toga da ne želim da napustim majku, to što me je držalo, konačno me je pustilo. Vratio sam se u svoje telo. Srce mi je stalo na šest minuta.
4. Kao tinejdžer je bio mesecima na hemoterapiji, kad mu je nekontrolisano krenula krv iz nosa. Stanje mu se pogoršalo i doživeo je kliničku smrt.
– Najgori deo svega je kako mirno sve deluje. Kao da čekate da pritisnete dugme na alarmu ili tonete u san, ali znate da morate u školu ili na posao, pa ne smete da zaspite.
5. Nakon srčanog udara je tri puta pao u kliničku smrt
– Imao sam srčani udar prošle godine i srce mi je triput stalo u operacionoj sali. Navodno, tri puta su me vratili u život i svaki put sam izgovorio drugu šalu. Nije bilo svetala ili nečeg sličnog, samo san.
6. Kao posledica nesreće na motoru, disanje i puls su mu stali. Nakon dva minuta ga je spasio prijatelj.
– Za mene je smrt bila samo praznina. Bez snova, vizija ili bilo čega sličnog. Samo ništa. Pitao sam desetak puta šta se dogodilo i trebao bih da budem srećan što sam živ, ali nemam osećaj da sam stvarno bio mrtav.
(Espreso)