Srpska pravoslavna crkva 19. avgusta obeležava Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj. Preobraženje Gospodnje spada u dvanaest velikih Hristovih praznika.
Na ovaj dan obeležava se sećanje na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje potonje stradanje i slavu.
Na ovaj dan se prema verovanju, preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija.
U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.
Onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, uješće zmija, ili će se „prehladiti i zakačiti neku boleštinu”.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Grožđe se deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Veruje se i da se na veliki praznik Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum. Prema tradiciji i običajima, na ovaj praznik ne treba spavati ni plakati, jer tako privlačimo neprijatna osećanja tokom cele godine.
Postoji i stari običaj da se na ovaj praznik beru lešnici koji se kasnije koriste kao prirodni lek. Prema starom običaju, devojke i žene na ovaj treba da započnu neki posao kako bi im u narednom periodu sve išlo od ruke. Postoji običaj da u ponoć treba pogledati u nebo i pomoliti se za zdravlje i blagostanje.
(Žena)