Prostiranjem veša u sumrak kada se okupljaju zle sile, a vile i veštice „kolo vode“ verovalo se da će se nešto od svog tog zla i čini „uvući“ u veš i tako preneti na one koji ga obuku
Običaji, baš kao i verovanja i sujeverje dolaze iz tradicije. U srpskoj ih, razume se, ne manjka. Rekli bismo da ih možda ima i više nego što treba. Uz napomenu da ne pokušavamo ni da ih raskrinkamo niti da vas ubedimo da odista deluju, donosimo vam tumačenja stručnjaka o tome odakle potiču. To da li ćete u njih verovati, ili ne – vaša je stvar.
Nakon pisanja Telegrafa o tome odakle potiče verovanje da se onaj ko sedi za stolom na ćošku neće udati ili oženiti, serijal o sujeverju nastavljamo tumačenjem verovanjaprema kojem ne valja u sumrak prostirati veš napolju, jer se oko njega okupljaju zle vile. Ne sumnjamo da ste se sa ovim verovanjem, ako nigde, a ono u nekom od sela barem jednom u životu sreli.
Stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu od kada datira ovo verovanje. Prvi zapisi o njemu, baš kao i o drugim običajima, verovanjima i sujeverju nesumnjivo stižu od Vuka Stefanovića Karadžića i Veselina Čajkanovića, dakle iz 19 veka.
– Kod ovog verovanja najvažnije je da je vezano za sumrak, tačnije noć, posebno opasno vreme u tradicionalnom modelu kulture – počinje priču za Telegraf dr Vesna Marjanović, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu nastavljajući:
– Dakle, noć je u narodnom verovanju definisana kao mitski, demonski prostor kojim vladaju zle sile koje mogu čoveku da naude. Pritom je važno istaći gradaciju u poretku „opasnih“ dana, tačnije noći. Naime, prema tradiciji, posebno su opasni nekršteni dani u periodu od Božića do Bogojavljenja, zatim takozvana „bela nedelja“, poslednja mrsna nedelja (pred veliki post), Todorova subota… U Vojvodini je na primer rasprostranjeno mišljenje prema kojem oni koji na Todorovu subotu ostanu napolju budu ujutru pronađeni onesvešćeni u nekom jarku, čak sa tragovima kopita na glavi… Tokom pomenutih perioda, dakle, delovanje zlih sila po narodnom verovanju je najjače – objašnjava Marjanovićeva dodajući da stoga ne čudi što je verovanje o kojem pričamo smešteno baš u ovo doba.
Jednostavno objašnjeno, prostiranjem veša u sumrak kada se okupljaju zle sile, a vile i veštice „kolo vode“ verovalo se da će se nešto od svog tog zla i čini „uvući“ u veš i tako preneti na one koji ga obuku. Otud primera radi, „stiže“ i verovanje prema kojemveš deteta ne sme da zanoći napolju prvih 40 dana nakon njegovog rođenja.
Ne znamo da li se nešto loše nekome odista dogodilo dok je prostirao veš u sumrak, tek ostavljamo vam izbor da u ovakva i slična sujeverja verujete, probate da im se suprotstavite ili ih jednostavno ignorišete.
(Espreso)