Za pojedine patriotske pesme ljudi često misle da su prastare i narodne, kao i da im je autor nepoznat, a taj slučaj je i sa pesmom „Ovo je Srbija“ (Znaš li odakle si sine)“, za koju svi veruju da je potekla iz naroda, iako je njen autor muzičar i pesnik Nikola Grbić Grba (60).
Patriotsku pesmu, koju su pevali čak i Hor Crvene armije i Kineski hor, a mnogi je smatraju tradicionalom, Grba je napisao kada je imao 23 godine. Nju je za PGP RTB 1986, snimio „Svilen konac“.
Svetomir Šešić bio je predsednik komisije koja je zabranila pesmu „Ovo je Srbija“ zbog „velikosrpskog nacionalizma“, istovremeno zabranjujući i sve pesme „Južnog vetra“ zbog orijentalnog ritma, osim „Što me pitaš“ Šemse Suljaković.
– A da su pogledali, videli bi da sam autor svih tih pesama bio ja – rekao je, za „Novosti“, Nikola Grbić, autor pesama „Ulica rađa grešnike“ (Srećko Šušić), „Lešće“ (Aca Lukas), „Nema kajanja“ (Hanka Paldum)…
– Ja sam zanatlija, a kad radiš zanatski, možeš da napraviš hit. Kada sam napisao tu pesmu, ljudi su prestali da se druže sa mnom. U to vreme se išlo u zatvor ako pevaš vojvodu Sinđelića, a do devedesetih su ljudi išli po gradu i tukli one sa dugim kosama. Iako je ploča izašla za PGP, „Ovo je Srbija“ je na svim programima bila zabranjena. Pesmu sam napisao kao posvetu pradedi, koji je poginuo u Mojkovačkoj bici i ne znamo gde mu je grob.
Pesma je toliko masovno i lepo prihvaćena u narodu da postoji mnogo interpretacija iste na muzičkim platformama. Tako na Jutjubu postoji snimak u kom folkloraši širom sveta izvode ovu pesmu, a koji je oduševio publiku.
I ansambl „Svilen konac“ je zajedno sa Radošem Bajićem izveo ovu pesmu u „Kolarcu“ 2011. godine.
To što nije potpisan kao autor, delo je dvorskih kompozitora, dirigenata i urednika, koji su i danas na svojim mestima, ili su njihova deca na tim mestima, smatra Grba. Isti oni koji su mu branili pesmu, kasnije su je puštali i koristili svaku priliku da je prearanžiraju i napišu da je narodna, jer onda prihod ide aranžeru. Menjali su i tekst, smetalo im je što pominjem Zejtinlik. Vrhunac je bio što je ta pesma bila u udžbeniku za šesti razred za muzičko vaspitanje, u izdanju Zavoda za udžbenike, ali bez potpisa autora.
Kada ih je Grba pozvao da reaguje, oni su, jednostavno, izbacili pesmu iz udžbenika!
„Ovo je Srbija“ se često peva za Sretenje, a njen autor se svake godine iznova nada da ćemo tog dana sresti sami sebe:
– Kad god čujem izraz „demokratske promene“, svaki put pomislim da je to Sretenje 1835. kada je donet Sretenjski ustav, a ovi računaju da je to od 1945, 2000… Kao da nam je amputirano 200 godina istorije.
Još je Aristotel rekao da je država onog, čije je i obrazovanje. Zato je Grba ubeđen da su nam neophodne srpske škole, inače ćemo nestati.
„Mi moramo da proizvodimo generacije koje će za 20-30 godina moći da dovedu stvari u red“
– U srpskim školama je spas. Jer stvari koje nam se sada plasiraju kao vrednosti, služe za slabljenje odbrambene moći zemlje. To piše u knjižici o specijalnom ratu koja je ista i u komunizmu, i bilo gde u svetu. Iz đubreta najlepši cvetovi rastu, to zna svako ko gaji biljke. Mi imamo divnu decu, ponosnu što su Srbi.
U međuvremenu, Grba je objavio prvu zbirku pesama „Ovo je Srbija“, u pripremi je i druga „Trgovac rečima“, postao je član Udruženja književnika, a na Bajaginu preporuku i član Udruženja kompozitora, iako, ni posle četiri autorska albuma, nije znao da takvo udruženje postoji. Skromno primećuje da osim „Ovo je Srbija“, ima još patriotskih pesama. Ponosan je na „Srbine grešni“, a izdvaja i „Pala magla na Srbiju celu“, koja zvuči poput himne.
Tekst pesme:
Znaš li odakle si sine, pogledaj planine sive / Zejtinlikom cveće procvalo /Šumadijom sunce zasjalo/ Ovo je Srbija, govore grobovi ratnika iz slavnog vremena / Cvetovi kao od vina, stihovi ratnih sudbina još cvetaju kao nekada kraj Drine, sa cvetnih livada /Ovo je Srbija, govore grobovi ratnika iz slavnog vremena / Proći ćeš puteve duge, videćeš krajeve druge, ponesi odavde jedan cvet nek’ svi vide, nek’ zna ceo svet / Ovo je Srbija, govore grobovi ratnika iz slavnog vremena.
(Kurir)