Pravoslavni vernici danas slave praznik Iznošenja Časnog Krsta.
Praznik iznošenja Časnog krsta Gospodnjeg ustanovljen je u Grčkoj od carigradskog patrijarha Luke za vlade cara Manuila, a u Rusiji – od mitropolita kijevskog Konstantina i episkopa rostovskog Nestora za vlade velikog kneza Andreja Jurjeviča. Ovaj praznik bi ustanovljen sa sledećeg razloga.
Caru Manuilu i knezu Andreju, koji se nahođahu u međusobnom miru i bratskoj ljubavi, dogodi se da u jedan isti dan krenu u rat: Manuil iz Carigrada na Saracene, a Andrej iz Rostova na Bugare. Jer u to vreme veliki knez Andrej življaše u Rostovu, a Bugarima (= Volgari) se nazivahu neznabošci koji življahu na donjem toku Volge, od čega i dobiše svoje ime Volgari. I Gospod Bog darova obojici potpunu pobedu nad neprijateljima: grčki car pobedi Saracene, a ruski knez pobedi Bugare i pokori ih sebi, načinivši ih vazalima svoje države.
Veliki knez Andrej imađaše ovakav običaj: kada je odlazio u rat, nosio je sa sobom česnu ikonu Presvete Bogorodico koja je držala na rukama Predvečnog Mladenca, i Časni Krst Gospodnji koji su usred vojske nosili dva sveštenika, obučeni u sveštene odežde. Pred samo pak stupanje u bitku on je uznosio Hristu Bogu i Prečistoj Bogomajci usrdne suzne molitve i pričešćivao se Božanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove.
Ovim nepobedivim oružjem on se naoružavaše više negoli mačevima i kopljima, i većma se nadaše u pomoć Višnjega negoli u hrabrost i brojnost svoje vojske, znajući dobro Davidovu izreku: Ne mari Gospod za silu konjsku, niti Mu je stalo do brzine nogu ljudskih. Mili su Gospodu oni koji ga se boje i koji se uzdaju u milost NJegovu (Ps. 146, 10-11). Pored toga blagoverni knez i vojsku svoju pobuđivaše na molitve, jedno – primerom svojih pobožnih molitava, a druto – naređenjem, te se svi, pavši na kolena, sa suzama moljahu pred ikonom Presvete Bogorodice i Časnim Krstom Hristovim.
Stalno se držeći takvog običaja, veliki knez ga ne izneveri ni pred bitku sa Bugarima: on krenu imajući ispred vojske Krst Gospodnji, kao car Konstantin Veliki u staro vreme. Izišavši na bojno polje, oni se biše sa Bugarima, i pobedivši ih nateraše ih u bekstvo, i goneći ih uzeše im pet gradova, među kojima i grad Brjahimov na reci Kami. A kada se posle bitke sa neznabošcima vratiše u svoj logor oni videše gde od ikone Presvete Bogomajke sa Bogomladencem Hristom izlaze presvetli zraci, kao ognjeni, i obasjavaju svu vojsku.
To bi u prvi dan meseca avgusta. Ovaj čudesni prizor još više pobudi u velikom knezu hrabrost i nadu, i on ponovo okrenu svoju vojsku u poteru za Bugarima: popali mnoge gradove ognjem i opustoši svu zemlju, a na preostale gradove naloži danak, pa se u trijumfu vrati doma. Tako isto i grčki car Manuil, izišavši sa svojom vojskom protiv Saracena, tog istog dana vide slično čudo: od ikone Presvete Bogorodice sa Spasiteljem, koja se zajedno sa časnim Krstom nalažaše usred njegove vojske, izlažahu ognjeni zraci koji obasjavaju svu vojsku. I tog dana on pobedi Saracene.
Car i knez, odajući hvalu Bogu, izvestiše jedan drugog o održanim pomoću Božjom pobedama nad neprijateljima i o čudesnom sijanju što je izlazilo od ikone Spasiteljeve. I pošto se dogovoriše sa najstarijim episkopima svojim, oni, u znak blagodarnosti Hristu Spasitelju i Prečistoj Bogomateri, ustanoviše praznik u prvi dan avgusta.
A u spomen krsne sile, kojom naoružani pobediše neprijatelje, oni narediše da se iz svetog oltara iznosi časni Krst na sredinu crkve, da mu se svi hrišćani poklanjaju i s ljubavlju ga celivaju, slaveći raspetog na krstu Hrista Gospoda. Osim toga arhijereji narediše da se toga dana vrši i osvećenje vode. I ovaj praznik bi nazvan Iznošenje Časnoga Krsta, jer se časni Krst zajedno sa drugim svetim ikonama svečano iznosi na reke, studence i izvore.
(Magazin Novosti)