Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetu prepodobnomučenicu Paraskevu, Svetu Petku
Sveta Petka spada u ženske praznike i smatra se veoma pravednom svetiteljkom koja ne prašta grehove.
Dok s jedne strane pruža milost i pomoć svima koji joj se iskreno pomole, pogotovo onima koji su bolesni i u nevolji, ona će kazniti one koji ovog dana ne praznuju.
Šta ne sme da se radi na Svetu Petku?
Žene ne bi trebalo da rade teške fizičke poslove, da peru veš, šiju i td. Ovaj dan treba da se svede na molitvu i proslavu Svete Petke. Ljudi koji imaju zdravstvene probleme trebalo bi da se umiju osvećenom vodom ili vodom sa izvora Svete Petke. Uz umivanje, potrebno je i pomoliti se ovoj svetiteljki za koju se veruje da je posebno milostiva prema obolelima i nemoćnima.
Šta znači ukoliko sanjate Svetu Petku?
Česti su snovi u kojima se pojavljuje Sveta Petka. Oni koji su je sanjali kažu da su osetili prisustvo veoma ozbiljne žene u crnom koja ih je opominjala. Ali šta znače ti snovi? Prema nekim verovanjima, Sveta Petka se javlja u san da bi opomenula one koji ne žive hrišćanski, ali i da bi najavila ozdravljenje i sreću.
Ko je bila Sveta Petka?
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju.
Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
(Stil)