Vladika Nikolaj Velimirović, rođen 1881. godine u selu Lelić kod Valjeva, bio je jedan od najcenjenijih vladika u istoriji Srpske pravoslavne crkve
Roditelji Dragomir i Katarina imali su devetoro dece, ali su preživela samo dvojica sinova, Nikolaj i Dušan. Kada je Dušan poginuo 1914. godine, Nikolaj se zamonašio i postao jedan od najpoštovanijih duhovnih vođa.
Vladika Nikolaj nije oklevao da hvali srpski narod, ali je isto tako otvoreno ukazivao na njegove greške. Jednom prilikom, u svom govoru, obratio se najvažnijem srpskom grehu – nestrpljenju.
U tekstu iz 2006. godine objavljenom u časopisu „Dijaspora“, opisano je iskustvo razgovora s vladikom Nikolajem, gde se govorilo o „najvećem srpskom grehu.“
Tokom razgovora, vladika i njegov sagovornik razmatrali su mnoge grehe koji su doveli do pada i propasti u srpskoj istoriji. Vladika je govorio o mračnim trenucima iz srpske prošlosti, uključujući krvave sukobe, izdaje, nasilje i druge tragične događaje.
Vladika je naglasio da je nestrpljenje prauzrok mnogih problema. To nije samo suprotnost strpljenju, već i pokazatelj nedostatka mudrosti, vere i razumevanja. Nestrpljenje se često manifestuje kao pobuna protiv stvari koje ne razumemo, što može dovesti do destruktivnih posledica.
Poruka vladike Nikolaja bila je da se strpljenje i mudrost moraju negovati kako bi se izbegli grehovi koji dovode do nesreće i propasti. U svom govoru, on je pozvao ljude da se klone nestrpljenja i da veruju u Božju volju, čak i kad je to teško. Priznavanje i prevazilaženje nestrpljenja moglo bi biti ključ za bolje razumevanje i mirniju budućnost.
(Espreso)