Srpska pravoslavna crkva i vernici 5. avgusta obeležavaju Svete mučenike Trofima i Teofila koji su stradali u ime Hrista.
Sveti mučenici Trofim i Teofil su hrišćanski svetitelji, sa njima se slavi još 13 drugih mučenika. Postradali su u Likiji za vreme vladavine cara Dioklecijana (284-305).
Sveti mučenici Trofim i Teofil, i još trinaest s njima postradaše u Likiji u vreme cara Dioklecijana. Pošto se nikako ne hteše Hrista odreći, niti žrtve idolima prineti, bejaše stavljeni na razne muke: tukoše ih kamenjem, strugaše oštrim gvožđem, prebiše im kolena, i najzad tako izmučene i više mrtve nego žive baciše ih u oganj.
Međutim, strašan prizor zatekao je njihove mučitelje kad su ih ugledali kako ne gore na velikoj vatri.
Sila Božja sačuva ih nepovređene u ognju. Tada ih izvedoše i mačem posekoše. No Gospod ih proslavi i na zemlji i u carstvu Svom nebeskom. Časno postradaše u Likiji 308 godine.
MOLITVA
“Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.” Amin
Veliki učitelji crkve starali su se da nauče ljude velikim istinama ne samo rečima nego i očiglednim primerima. Tako Avva Isaija, da bi naučio monahe, da neće primiti od Boga nagradu niko ko se ne bude u ovom životu trudio po Bogu, dovede svoje učenike do jednoga gumna, gde je težak sabirao ovejanu pšenicu.
“Daj i meni pšenice!”, reče Isaija težaku. “A, jesi li i ti žnjeo, oče?”, pita seljak, a ovaj mu odgovara: “Nisam”.
“Pa kako hoćeš da dobiješ pšenice, kad nisi žnjeo?”, uzvrati težak, a na to starac reče: “Zar ne dobija pšenice, onaj ko nije žnjeo?”, a ovaj mu uzvrati “Ne dobija”.
Čuvši ovakav odgovor starac se ćutke uputi nazad. Kad ga zamoliše učenici da im objasni njegov postupak, reče im starac: “Ja sam to učinio s namerom da vama pokažem, da neće od Boga primiti nagrade onaj ko se ne bude podvizavao.”
(Srbija Danas)