Sveti mučenici Trofim i Teofil, i još trinaest s njima postradaše u Likiji u vreme cara Dioklecijana. Pošto se nikako ne hteše Hrista odreći, niti žrtve idolima prineti, to biše stavljeni na razne muke: tukoše ih kamenjem, strugaše oštrim gvožđem, prebiše im kolena, i najzad tako izmučene i više mrtve nego žive baciše ih u oganj.
Sila Božja sačuva ih nepovređene u ognju. Tada ih izvedoše i mačem posekoše. No Gospod ih proslavi i na zemlji i u carstvu Svom nebeskom. Česno postradaše u Likiji 308 god.
MOLITVA
“Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.” Amin
Veliki učitelji crkve starali su se da nauče ljude velikim istinama ne samo rečima nego i očiglednim primerima. Tako Avva Isaija, da bi naučio monahe, da neće primiti od Boga nagradu niko ko se ne bude u ovom životu trudio po Bogu, dovede svoje učenike do jednoga gumna, gde je težak sabirao ovejanu pšenicu.
„Daj i meni pšenice”! reče Isaija težaku. „A jesi li i ti žnjeo, oče?” „Nisam” odgovori starac. „Pa kako hoćeš da dobiješ pšenice, kad nisi žnjeo”? Na to starac reče: „Zar ne dobija pšenice, onaj ko nije žnjeo?” „Ne dobija,” odgovori težak. Čuvši ovakav odgovor starac se ćutke uputi nazad. Kad ga zamoliše učenici da im objasni njegov postupak, reče im starac: „ja sam to učinio s namerom da vama pokažem, da neće od Boga primiti nagrade onaj ko se ne bude podvizavao.”
(Stil)