Godinama sam se poredila s ženom zbog koje me muž ostavio, a onda sam naučila važnu lekciju.
Žene često izgube samopuzdanje kada ih ostave muževi ii partneri zbog neke druge žene, ovo je takva priča gde je žena izgubila godine svog života portedći se savojom „naslednicom“ u braku.
Razvela sam se pre 20 godina. Dugo nisam mislila na svog bivšeg muža, ali kako se ovaj datum približavao, zapravo sam shvatila da smo duže razdvojeni nego što smo bili zajedno. Vremenom smo izgubili kontakt, nemamo više nikakve pravne i finansijske veze, ali imamo dvoje dece koji nas povezuju.
Za sve ove godine, nisam ni razmišljala o njemu, nego o njoj – ženi sa kojom me je prevario i zbog koje me je ostavio. Ova afera se gotovo odvijala pred mojim očima, ali sam odbijala da poverujem. Brak se završio neverstvom, a ja sam sav svoj bes, ljutnju i frustraciju prebacila na nju. Bila sam ljuta i na njega, ali nekako, kao da mi je bilo lakše da taj negativan naboj emocija usmerim ka njoj.
Nakon razvoda, bivši muž je nastavio da živi sa njom. Nikada je nisam videla, nisam komunicirala sa njom, deca je nisu spominjala, a ja sam u svojoj glavi napravila sliku supermoćne žene koja je neverovatna i koja je uspela da odvoji mog muža od mene. Kako su godine prolazile, gradila sam tu sliku u glavi. Za mene je ona bila prelepa, vitka, visoka, uspešna, žena kojoj se svi dive i koja može sve što poželi. Bila je sve ono što nisam bila ja, superiorna u svakom smislu. Kako sam nju kitila osobinama, samu sebe sam častila manama i kritikama, ispunjena besom i nervozom.
Onda je pre par godina moj bivži muž podneo tužbu protiv mene po pitanju materijalnih stvari. Dok sam sedela u čekaonici suda, zamišljala sam njega i nju, ali najpre nju kao neverovatnu ženu pored koje ja izgledam smešno, zapušteno, ružno, neuspešno… Odjednom je moje misli prekinulo to što se u hodniku pojavio moj suprug sa NJOM. Ovo je prvi put da sam je videla – bila je potpuno neupadljiva, žena sa vezanom kosom u rep, opušteno obučena, privlačna, ali ništa posebno i nadmoćno kako sam je ja zamišljala.
Njena odeća, kosa, stav, pogled, osmeh – sve je bilo prosečno. Ona je bila žena koju ne bih zapamtila kada bih pored nje prošla na ulici, kao što ne pamtim mnoge prolaznike, a u mom umu tokom svih godina bila je veličanstveno i fantastično biće kakvo ja nikada nećui biti – godinama sam sebe u to ubeđivala.
Na sudu smo se brzo nagodili, a ja sam otišla kući i razmišljala – kako sam sebi mogla sve ove godine tako da uništavam samopouzdanje? Kako sam mogla tako grubo preuveličati drugo ljudsko biće? Kako sam mogla više od decenije da budem opsednuta nekom zamišljenom lukavom lepoticom koja me je pobedila u sopstvenom braku?
Shvatila sam da je ovo važna lekcija za mene. Osvestila sam koliko kvaliteta zapravo imam, da zaslužujem da budem voljena, shvatila sam da nikada ne treba da se poredim i takmičim sa drugima, već da jedino treba da budme ja, svoja, baš takva kakva i jesam. Ova promena stava donela mi je samopouzdanje, sreću i novu ljubav, a zatim brak i još jedno dete. Sada imam partnera koji me voli, troje divne dece i moj život je ispunjen i srećan.
A svojoj deci sam dala savet – Jedine akcije koje možete kontrolisati u životu su vaše sopstvene!
(Stil)