Od početka letnje sezone jedan pojam se neprestano provlači kroz razgovore – „paradajz turista“. Tako je bilo i ovog puta kada se ova tema pokrenula između Srba i Crnogoraca na internetu.
Na crnogorskom delu Redita u anonimnoj objavi jedan Crnogorac upitao je ostale korisnike da li su Srbi stvarno paradajz turisti ili je sve samo jedna velika šala, a onda pokrenuo opštu raspravu na ovu temu.
„Da li Srbi stvarno nose paradajz na more ili je to samo šala?
Uvek su mi kao malom govorili kad odemo u Sutomore, kakvi su ovi paradajz turisti, ili samo Srbi s paradajzom, pa me stvarno interesuje da li stvarno nose paradajz kad dolaze na more?“, upitao je momak.
Svojim pitanjem je ubrzo pokrenuo raspravu širokih razmera.
„Šališ se sa ljudima koji jedu u apartmanu?“
Dok su jedni terali svoje i sa s dozom podsmeha pisali o paradajz turistima, drugi su izdvojili vreme i napisali šta zapravo sam termin znači i zašto ne bi trebao da bude pogrdan.
„Baš su te fino naučili neki ljudi. Ponosno da gledaš sa visine ljude druge nacije ili manje platežne moći (u tom trenutku) kao da su kakve životinje u zoološkom vrtu. Zamisli jedan Amerikanac ili Nemac koji najverovatnije mnogo bogatiji od tebe dođe u Crnu Goru da se sprda sa ovakvim stvarima kao što se ti sprdaš? Da se sprda sa tobom što jedeš kod kuće a ne svaki dan u restoranu? Shvataš li koliko je to nebulozno?
A uostalom, ‘paradajz turista’ nije kao fenomen vezano za Srbe, obišao sam najlepše plaže sveta pa sam to viđao svugde. Npr redovan sam gost na prelepom Kipru zadnjih 10 godina, pa uvek vidim ljude koji ponesu hranu i piće sa sobom na plažu, i to neretko ljudi koji su mnogo bogati, i nikada nikakav podsmeh od strane drugih nisam video“, napisao mu je jedan Srbin.
„Low-cost“ destinacije daju „low-cost“ turiste“
Za njim se javio Crnogorac pa objasnio svoj ugao gledanja.
„Otac mi se bavio plažnim biznisom 18 godina, jeftinije destinacije su one koje najviše privlače jeftine turiste a pošto su nama turisti uglavnom iz regiona i bili ogromna većina u svakom segmentu pa i u jeftinom vezalo se za njih da donose paradajz i paštete po plažama. I stvarno su to radili, jer to je bio način tih konkretnih „low-cost“ turista da letuju. Samo to konkretno ima veze sa „low-cost“ destinacijama koje sačinjavaju najveći deo crnogorskog primorja pa se stereotip vrlo lako razvio. Iskreno ja ih u potpunosti podrzžavam i želim da idu bilo gde samo ne u Crnu Goru. Sramota je kolike su cene a nula smo ugostitelji“, napisao je jedan Crnogorac.
Termin vezan za Jugoslovene 80-tih godina
Međutim, ovo se pojedinima nije svidelo, pa su morali da se jave i objasne šta termin tačno znači.
„Paradajz turista je izraz koji je nastao kao opis turiste koji se ne hrani u restoranima, već kupuje hranu kao i lokalno stanovništvo, na pijacama ili je donose iz kuće. Koliko ja znam termin je vezan za Jugoslovene koji su letovali u Grčkoj 80-tih godina, te su zbog jeftinijeg paradajza koji je uz to bio i drugačijeg ukusa tamo u Grčkoj pravili zimnicu i vraćali se u Jugoslaviju natovareni zimnicom i povrćem uz ostale stvari koje su tamo kupovali. Tako da izvorni paradajz turisti nisu išli na more sa tovarom, već su se sa mora vraćali sa tovarom“, dodao je neko.
„Upakovao sam paradajz i pravac za Bečiće“
Neki su se malo i našalili, na svoj račun.
„Ja sam definitivno paradajz turista po novom značenju, u petak donesoh gajbicu paradajza u Austriju iz Srbije. A uz to je bila i koja lubenica i dinja“, „Ja nosim krastavac i pavlaku. Dobro za salatu, dobro kad izgoriš“, „Jeste, evo upakovao dva u neseser i pravac za Bečiće! Ovi na granici opipavaju i pitaju je l’ imam šta da prijavim a ja nisam siguran da li je dva dozvoljena doza za nas Srbe ili možda preterujem?“, pisali su oni.
(Blic)