Sve troje letnjih svetitelja o kojima danas pričamo uživaju veliko strahopoštovanje među Srbima. Prema narodnom predanju, Ilija Gromovnik imaše dve sestre i obe nosiše ime Marija – starija beše Blaga, a ova mlađu Ognjena. Brat Ilija prema narodnim verovanjima tuče gromom, Ognjena ognjem, a Blaga vetrom raspiruje.
Ognjena Marija, Ilija Gromovnik i Blaga Marija su letnji svetitelji koje u narodu prate brojni običaji, a ovim svetiteljima pripisivane su i nadljudske moći, te se među vernike usadi strah za svoje domaćinstvo i za svoje najmilije, te da su se verovanja i običaji koji se vežu za ove svetitelje sačuvali i do dana današnjeg.
“U srpskom folkloru sačuvani su narativi o “kaznama” za nepoštovanje praznika Ognjene Marije ili Svetog Ilije koje sustižu onoga ko bi radio na pomenute praznike u polju. Udar groma i uništena letina smatraju se božjom kaznom”, objašnjava prof. dr Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.
Ognjena Marija dolazi nam prva, i Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležili su je 30. jula, potom dolazi Ilindan koji se slavi danas, 2. avgusta, nakon čega se obeležava i dan Blage Marije 4. avgusta.
Postoji i narodno predanje koje ova tri svetitelja dovodi u najbližu moguću rodbinsku vezu.
“U narodnoj percepciji i predanju Sveti Ilija ima sestre – mlađu Ognjenu Mariju i stariju Blagu Mariju. Kada grmi i seva na Svetog Iliju, veruje se da se on tad provodi i burno slavi svoj rođendan. Zato, kada upita Ognjenu Mariju kada mu je rođendan, dobija odgovor da treba da sačeka koji dan, dok Blaga Marija odgovara kako je zakasnio jer mu je rođendan prošao. One ga smiruju da ne divlja po horizontu i ne pušta gromove i munje”, objašnjava prof. dr Vesna Marjanović.
Samo Ilijino smirenje u narodu je dobilo i posebnu izreku da je “od Svetog Ilije sunce sve milije” ili da je “vatra sve milija”, jer se smanjuju letnje žege pa su noći sve hladnije.
(Espreso / Republika)