U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije
Sutra, 30. jula vernici pravoslavne veroispovesti obeležavaju Ognjenu Mariju i za nju se vezuju razni običaji. Sveta velikomučenica Marina u narodu je poznatija kao Ognjena Marija, a evo zašto je zovu baš „Ognjena“.
Svetu mučenicu Marinu nazivamo Ognjena Marija zbog njene velike, „ognjene“, ljubavi prema Isusu Hristu, kao i zbog toga što je mučena ognjem. U našem narodu važi verovanje da se na dan kada se slavi Ognjena Marija, 30. jula, ništa ne radi, „ni konac u iglu udenuti“, jer kako sveti Ilija spaljuje gromom, ona spaljuje ognjem.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri koja je u vrele praznične dane spalila žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Sveta mučenica Marina rodom iz Antiohije Pisidijske od neznabožačkih roditelja. Tek u svojoj 12. godini čula je Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se ovaploti od prečiste Deve, kako mnoga čudesa stvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. Njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše da se nikada neće udati jer je želela svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Njen otac to nije prihvatio i odrekao se ćerke zbog vere. Kada je namesnik carski Olimvrije saznao da je Marina hrišćanka, poželi da uzme za ženu.
Kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima na šta Marina odgovori “Neću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, na dam njima one časti koje pripadaju Tvorcu mome”. Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu.
U tamnici Marina se moljaše Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije, koja obzinu glavu njenu. No kada se ona prekrsti zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna, i njoj se učini da izčezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi blistav i viskok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: “Raduj se Marina, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja.”
I Marina bi isceljena silom Božjom od svih rana i bolova. Bezumni sudiji mučaše je i drugi dan u ognju i u vod, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu. Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus Hrist sa anđelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu i na nebesima i na zemlji.
Jedna ruka Svete Marine nalazi se u manastiru Vartopedu u Svetoj Gori. U Albaniji, na planini Langa iznad Ohridskog jezera nalazi se manastir Svete Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa dešavala su se i dešavaju se u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i muslimani.
Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikada nisu hteli dirnuti niti u svetinju niti u imovinu ovog manastira.
(Espreso)