Ispovest Srpkinje koja je izdržavala dečka koji ju je nakon svega ostavio prepuna je neverovatnih detalja.
Dođu nekad dani kad se prošlost vrati u sećanje da oživi neke stare emocije koje smo mislili da smo odagnali iz sebe. I to uglavnom one teskobne, tužne, setne. Prema ljudima koji su nas izdali, prodali za šaku dukata, povredili ili jednostavno iščezli iz života bez razloga i objašnjenja. Tako se jedna Milica setila svog bivšeg dečka sa kojim je provela sedam godina, a onda bila ostavljena. Iako je danas srećno udata, imala je potrebu da na Tviteru opiše svoj emotivni krah sa čovekom sa kojem je bila najvaća životna podrška.
„Pre mog muža imala sam dečka sedam godina, živeli od početka zajedno. Dakle, kao muž, ali bez papira. Završim ja faks, on i dalje studira, plan da se preselimo u manji grad da otvorimo biznis, da uzme on kredit, pošto je bio i u radnom odnosu. Je l’ hoćeš, kaže hoće. Odradimo to, nađem i ja posao, ide vreme, ja konjošem na oba posla, on putuje na posao u Beograd, završava fakultet, teško ide, ja pritiskam, kažem – eto, oslobađam te biznisa, ja ću na sebe sve da preuzmem – i kuću – gledaj da završiš taj fakultet kad si došao već do kraja. Bio i bubnjar i gejmer, završi on faks u januaru, aj da se malo odmori od svega, počne stalno da ostaje vikendima u Bg-u, sve više i duže. Kaže – ja ne mogu ovde da živim više, hoću nazad, puče sve u aprilu. Dozvolim da ostane u stanu dok ne nađe u Beogradu sebi mesto. Kaže – kad odem, kako ćemo mačku da podelimo (ja je našla i jedva ga namolila da je uzmemo). Reko: „Taj i taj dan nisam kod kuće, dođi i uzmi sve iz stana šta misliš da ti pripada i da te ne vidim više“. Naravno da je i nju pokupio“, započinje Milica svoju bolnu ispovest iz prošlosti.
I kako to obično biva, uvek su pare te koje „zapečate“ svaki odnos kada počne da se računa ko je koliko „u dinar“ dao.
„Ostalo još da se reši deo kredita da mu „vratim“, Nisu ni bile male pare. Reko: „Treba mi malo vremena, zvaću te kad skupim. Posle nedelju, dve, ma nije ni mesec prošlo, zove. „Ej, kad će pare, trebaju mi?“ Digo mi se pritisak 200, sreća moji prodaju nešto baš u tom momentu, dam mu. Da me ubijete i da ne lažem, ali mislim da je čak i onu kamaticu što ostane dok se zatvori račun uračunao u sve to. Nisam ga posle nikad videla, znam da je sa tim parama otišao na more i da ga je život kaznio tako da mu se žena zove isto ko i ja“, napisala je ona i na kraju ispričala kakav je epilog svega bio.
„Ne znam ni što sam sad ovo pisala. Ne volim ni da ga se sećam, ni da ga spominjem, bila sam budala, ali sam mnogo naučila iz svega toga. Možda pišem zato što vidim koliko se ljudi koji se razvode muče, pa još kad su deca u pitanju, ne mogu ni da zamislim sve to koliko je strašno. Eto, izašlo iz mene, praštajte I da, kad sam se u tom periodu od januara do aprila spremala da upišem vožnju i master studije, dobijala sam podršku: „Šta će ti to sve, kako ćeš da postigneš dva posla i to?“ Postigla sam sve, ali bez njega. I hvala Bogu što je bilo tako, tad sam umirala od tuge“, završila je ova žena svoju životnu priču koja joj i danas stvara određenu teskobu kad pomisli na bivšu ljubav.
U komentarima je dobila veliku podršku, mngo su želeli da joj skrenu pažnju da je sigurno još povređena čim ima potrebu da piše o tome, ali da sebe treba da doživi kao pobednika u ovoj priči jer je, kako pišu, „sve moglo da se završi gore da je potrajalo duže“, a ona je „ispala veliki čovek kojem će se dobro vratiti za poštenje“.
(Stil/ Espreso)