Za Slavicu Milić iz Užica slobodno se može reći da je svetski putnik, jer je do sada obišla pola zemljine kugle. Međutim, ova neobična žena, vedrog duha i vrednih ruku ima i brojna druga interesovanja. Ona je i profesorka biologije, planinarka i pasionirana pletilja, a za sebe skromno kaže da je njen najveći uspeh to što živi svoje snove.
Ljubav prema prirodi i istraživanju Slavicu su u izboru životnog poziva vrlo rano odveli na studije biologije, ali su lokalni okviri postali ubrzo tesni, pa je želju za pustolovinama vrlo brzo realizovala kroz brojna putovanja, a do sada je obišla 43 zemlje sveta.
– U odabiru nekih mojih destinacija i zemalja videla sam da me privlače sve one zemlje koje su nam nepoznate. Nemačka, Belgija, Holandija i taj mentalitet Evropljana nam je dobro poznat, međutim tu nema onog faktora iznenađenja. Ja sam odlučila da to promenim i bilo gde da se pomerite dalje od tih destinacija naročito na istok, u zemlje koje nama nisu toliko poznate sve je drugačije, kaže ova svetska putnica za RINU.
Slavica kaže da je na svojim putešestvijima koje sama organizuje, razbila brojne predrasude, ali i doživela brojna iznenađenja. Ona ne odseda u skupocenim hotelskim rizortima, već želi da upozna kako žive obični ljudi. Najlepše utiske nosi iz Omana, dok je Tajland za nju bio najveće razočaranje.
– Boravili smo na severu Tajlanda gde se nalaze kampovi za slonove idući na ture kroz prašume da upoznamo taj biljni i životinjiski svet, ali kada malo zađete među njih i spavajući u tim njihovim kućicama od bambusa, to je stvarno nezaboravan doživljaj, ali tamo vidite ipak te male sloniće, vezane velikim lancima koji su se u te male životinje urezali i izlazi krv. Onda vam ceo taj doživljaj gubi na lepoti. Muče životinje kako bi nas što bolje ugostili kao turiste i zaradili novac, životinje baš i nisu u humanim uslovima, priča Slavica.
Kada je reč o prirodnim lepotama, Srbija za nju je na prvom mestu i poručuje da se prvo mora obići sopstvena zemlja, pa tek onda čitav svet.
– Ono što ja uvek ističem jeste Uvac. Sve može biti lepo, ali kanjon Uvca je bar za mene nešto posebno. Osećaj koji probudi u meni kada se nalazim tamo, ne mogu ni sa čim da uporedim – kaže ona.
Ali ova Užičanka ima još jednu veliku ljubav – plete od malih nogu. Njeni ručni radovi od vune prodaju se u turističkim centrima zapadne Srbije i uz pomoć društvenih mreža, a upravo taj novac omogućuje joj da obiđe sva egzotična putovanja.
– Pauza za kafu, nije mi prava kafa ako ja ne pletem. Meni potpuni ugođaj prija samo kada sastavim to dvoje, ispijanje kafe i pletenje. Ja dobijam slobodu misli, i daleko ja otputujem pletući razne stvari, kaže za kraj Užičanka.
(Blic)