Meštani su besni na turiste jer ih smatraju odgovornim za porast cena u njihovom lokalnom mestu.
Meštani u Grčkoj su nezadovoljni zbog porasta cena u ugostiteljstvu i zbog visokih cena za iznajmljivanje stanova. Na nekim ostrvima je tolika gužva da se pravi raspored pristajanja kruzera s hiljadama gostiju.
Atina – Želje i mogućnosti često nisu usklađene, što je stvarnost sa kojom se suočava grčki turistički sektor. Ove godine se očekuje dolazak više od 33 miliona gostiju i prihod od preko 22 milijarde evra. Atina je prepuna turista, uglavnom Amerikanaca, kojima su širom otvorena vrata zbog njihove platežne moći, što je dovelo do enormnog rasta cena u ugostiteljstvu i iznajmljivanju nekretnina, gde je Grčka među najskupljim zemljama u Evropi.
Kafa je ovde najskuplja na Starom kontinentu, a obilazak Akropolja u privatnim turama za do pet osoba može koštati i do pet hiljada evra. Uskoro će se u Muzeju moderne grčke kulture moći organizovati privatne ture po ceni od hiljadu evra. Na ekskluzivnim plažama u južnom delu Atine, gde iznajmljivanje ležaljki košta od 80 do 150 evra (reč je o tek otvorenom kompleksu luksuznih bungalova), bogati turisti mogu uživati u grčkom letu, nesvesni da je taj deo obale nedavno bio na listi plaža nepogodnih za kupanje. Informacija je brzo uklonjena, ali nije promakla onima koji znaju šta je čisto more. Ipak, Grčka je ove godine osvojila drugo mesto među 52 zemlje sa 625 plaža koje su dobile plavu zastavicu za kvalitet vode, uređenje i infrastrukturu.
Međutim, većina američkih turista ostaje u Atini, pa se ne može računati na njihov dolazak u većem broju na ostrva. Gubitak ruskih turista, koji zbog sankcija sada letuju u Turskoj, ozbiljno je pogodio grčki turizam, iako se o tome malo govori.
Turistički radnici ističu da su smeštajni kapaciteti na Mikonosu i Santoriniju 20 odsto manje popunjeni nego prošle godine u ovo vreme, i da je veliko pitanje kako će izgledati ovo leto, s obzirom na porast cena od 30 odsto koji je rasterao srednju klasu domaćih turista. Četvoročlana porodica za putovanje trajektom na neko udaljenije ostrvo treba da izdvoji 700 evra, što objašnjava pretrpanost gradskih plaža u Atini, gde se vikendom čeka u redu za slobodnu ležaljku i suncobran.
Takozvani „Pokret peškira“, koji je prošlog leta krenuo sa ostrva Paros i proširio se na celu zemlju, dao je rezultate. Cilj ovog pokreta je da se građani izbore za slobodan pristup plažama, bez ulaznica, skupih ležaljki i kafića. Vlada je donela odluku da sruši bespravno podignute objekte na plažama, donet je propis po kojem polovina svake organizovane plaže mora biti slobodna, a suncobrani četiri metra udaljeni od obale. Dronovi nadleću plaže i kontrolišu poštovanje propisa, građani pomoću posebne aplikacije mogu prijaviti nepravilnosti, a kazne dostižu i do 60.000 evra. Za samo pet dana, zbog kršenja pravila, naplaćeno je 350.000 evra kazni.
Ipak, Grci sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo zbog turizma, koji im, uprkos punjenju državnog budžeta i zapošljavanju dva miliona ljudi, značajno utiče na svakodnevni život. Na ostrvima koja posećuju kruzeri, lokalno stanovništvo više ne može normalno da živi zbog dnevnog priliva od 20.000 ljudi na Mikonos i Santorini. Infrastruktura ostrva ne može da podrži toliki broj turista, pa se insistira na planskom pristajanju velikih brodova. Na Santoriniju, Krfu i Hidri donet je zakon koji gojaznim turistima težim od 100 kilograma zabranjuje korišćenje magaraca za prevoz, ali se propis krši jer je nepristojno vagati turiste.
Nezadovoljstvo raste i zbog cena stanova, jer mladi bračni parovi i studenti više ne mogu da iznajme smeštaj u velikim univerzitetskim gradovima, gde se za mali stan traži 650 evra mesečno. Na cene nekretnina uticala je i takozvana zlatna viza, koja uz kupovinu nekretnina strancima obezbeđuje boravak. Iako nezadovoljstvo Grka raste, još uvek nije dostiglo nivo kao u Španiji, gde lokalno stanovništvo aktivno tera turiste kući. Ipak, sve češće se na autobuskim stajalištima u Atini pojavljuju pogrdne poruke upućene turistima, koje lokalne vlasti žurno uklanjaju.
(Srbija Danas)