Na zalasku svoje karijere nakratko se okušao i u filmskoj industriji
Branko Cikatić je bio jugoslovenski i hrvatski kik bokser. Bio je prvi pobednik turnira K-1 Grand Prix u Japanu 20. aprila1993. godine. Nadimak mu je bio „Hrvatski tigar“.
Do osamnaeste godine pojedovao je crni pojas u tekvondou, karateu i plavi pojas u džudu. Nakon toga počinje da se bavi boksom, u kojem u 17 borba ostvaruje 16 pobeda. Tokom 1980-ih godina proslavio se borbama u kikboksu i tajlandskom boksu. Među jetkima koji su ga uspjeli poraziti su Dennis Alexio i Don Vilsono. Godine 1989. nemački časopis „Karate Budo Magazine“ dodelio mu je nagradu „ZLatna rukavica“ te ga proglasio najpopularnijim u svetu borilačkih sportova, iza njega je završio Čak Noris.. Iznenadio je svet borilačkih vještina kad jeu 38 godina osvojio prvi K-1 turnir nokautima u sve tri borbe. U završnici dobio je velikog Ernesta Hoosta. Turnir je osvojio s 38 godina i 208 dana te je i dan danas najstariji borac kojemu je to uspelo. U amaterskoj karijeri skupio je 170 borba od toga 152 pobede.
Na zalasku svoje karijere nakratko se okušao i u filmskoj industriji, gde je glumio negativca u filmu Skyscraper (Neboder) iz 1997. godine, u kojem je naslovnu ulogu igrala En Nikol Smit.
Nakon tog filma izjavio je da to jednostavno nije život za njega.
Branko Cikatić JE 1998. oženio za svoju devojku Ivanu. Par je dobio dvoje dece. Starija Maja bila je uspešna atletičarka, a rođena je 1986. godine. Mlađa Lucija rođena je 2000. godine.
„Hrvatskog tigra“ su 2001. zadesili veliki problemi. Naime, bio je optužen za pokušaj ubijstva Mirka Filipovića i prebijanje Slavka Linića, tadašnjeg ministra finansija. Optužbe je podneo njegov bivši radnik u kompaniji Tigar – Cikatić security, Đino Zekan.
Bio je osuđen na četiri meseca uslovno, ali sve su optužbe pale u vodu te je bio oslobođen i isplaćena mu je odšteta. Zbog te situacije, Brankova majka nije izlazila iz kuće, a otac je pretrpeo srčani udar i od posledica umro.
U pritvoru je proveo 56 dana jer je bio zatvaran pa puštan i tako više puta, a osim majke i oca, teške su posledice na zdravlje pretrpele i njegove kćerke i žena.
Priznao je da je vidno izmoren celom situacijomi tvrdio da ga je cdecenija povlačenja po sudu koštala mnogo živaca i zdravlja.
Branko se dugo borio za život, splet nesrećnih okolnosti doveo ga je prošle godine u vrlo teško zdravstveno stanje, neki su lekari čak i digli ruke od njega, otpustili ga iz bolnice da kod kuće provede poslednje dane, ali Brankov jaki organizam i ljubav supruge Ivane, kćeri Lucije i Maje i sina Bruna vratili su ga u život. Nažalost, ne zadugo.
Sve je počelo u maju 2018. godine, kad je legenda borilačkih sportova primljena na na hitno odeljenje splitske bolnice zbog bolova u potkolenicama, u kojima su mu se od udaraca tokom karijere stvorili trombovi (krvni ugrušci). Branko je lečen na odeljenju za kardiologiju, ali nažalost, jedan tromb mu je kroz krvotok došao u pluća i prouzročio plućnu emboliju.
Branko je bez svesti prebačen na intenzivnu negu, gde mu se stanje dodatno zakomplikovalo nakon što je preko katetera dobio sepsu. Bakterija mu je ušla u urin, potom i u krv, a nakon dugog ležanja dobio je i dekubitus…
Borba za njegov život u splitskoj je bolnici trajala puna tri meseca, od maja do avgusta prošle godine, tokom kojih su ga selili s odeljenja na odeljenje, nakon čega je lečenje nastavio u kninskoj bolnici koja nije toliko opterećena pacijentima kao splitska i u kojoj postoji briga za stacionarne pacijente.
Cikatić je u Kninu proveo dva meseca u kojima mu se stanje malo stabilizovalo, ali daleko je to bilo od izlečenja. Javnost dugo nije znala šta se događa, sve do javnog apela njegove ćerke za pomoć, tek tada je priča izašla na svetlo dana.
Lečio se nakon toga i u Zagrebu, krajem prošle godine dovezen je u nešto boljem stanju kući u Solin, gde je porodica vodila brigu o njemu.
(Espreso/Wikipedia)