Milutin je opisao kako su on i njegova supruga priredili svadbu za 300 zvanica jer imaju mnogo prijatelja i rodbine, te nisu mogli da smanje broj gostiju
„Oženio sam se pre 12 godina, hvala Bogu još sam u braku. Bolju ženu nisam mogao da odaberem i, ako mene pitate, svima bih savetovao brak.“
,,Ali posle iskustva koje sam doživeo, ne bih savetovao venčanje“, napisao je Milutin iz Čačka na jednom srpskom forumu, gde je opisao kakva neprijatna iznenađenja su njegova supruga i on doživeli nakon svadbe, uključujući i peh sa svadbenim poklonima koji je mnogo toga rekao o gostima.
Pozajmili su novac za venčanje, računajući da će ga vratiti od poklona, jer su zamolili većinu gostiju, naročito najbliže, da im više znače pare od poklona. Svadba je bila vesela i trajala je do jedan posle ponoći.
Kasnije su otvarali poklone, a novac iz označenih koverti stavljali su na gomilu.
Znali su da će biti nekih nepotpisanih poklona i koverti, što je uobičajeno, pa su ih odvojili kako bi lakše prepoznali od koga su i na pravi način se zahvalili.
Međutim, među kovertama su našli i nekoliko praznih.
Milutin je opisao situaciju: „Otvaramo mi tako te koverte, a ljudi su davali koliko su mogli – 20, 30, 50, 100 evra… Svako prema svojim mogućnostima.
,,Dobar drug iz vojske, za koga sam znao da je u finansijskim problemima, napravio je foru, pa je u kovertu stavio papirić na kome piše: ‘Dođem ti 50 evra’. I stvarno mi je posle pola godine dao pare.“
,,Ali, da se vratim. Uzimam ja tako jednu belu kovertu, znate one ‘pljosnate’ kao za račune, i vidim da je tanka… Otvorim, a unutra ništa. Pa to se stvarno dešava, pomislim.“
Milutin i njegova supruga bili su šokirani jer su svi gosti bili vrlo bliski, bilo je teško verovati da bi neko od njih uradio nešto takvo.
Ipak, odlučili su da zovu redom one koji se nisu potpisali na poklon kako bi saznali od koga su pokloni. Redom su pitali rodbinu i prijatelje, a svi su rekli šta su doneli.
Na kraju je ostalo nekoliko prijatelja, uključujući jednog sa kojim je Milutin odrastao. Taj prijatelj se vratio iz Amerike nakon desetak godina. Milutin ga je pozvao, ali je ovaj počeo da izmišlja izgovore.
Milutin je shvatio da mu prijatelj nije doneo nikakav poklon.
,,Zahvalim mu se što je bio na venčanju i kažem: ‘Druže, mogao si da mi kažeš da nemaš, ne bi bio nikakav problem… ‘Ajde, na zdravlje ti bilo’. Više nikada mi se nije javio, niti ja njemu. A njegovi roditelji crvene svaki put kad me sretnu. Šta će nesrećnici, sramota ih na njegov red“.
(Alo)