Ovo je priča o ženi koja je imala san mnogih – živeti na moru
Zamišljala je belu kućicu skrivenju u senci starog drveća, na ivici puste plaže, uz talase i krike galebova.
Konačno je dobila priliku da se preseli u toplije krajeve i iznajmi kuću udaljenu 100 metara od plaže.
Pošto nisu mogli da je kupe, morali su da se zadovolje iznajmljivanjem, i to po visokim cenama.
Ipak, nakon što su sačekali da prođe sezona, uspeli su da nađu dom sa malim popustom zbog planirane duže posete.
Iako su imali posao koji im je omogućavao rad od kuće, život na moru nije bio idiličan kao što su očekivali.
Računari su bili puni peska i prašine, što je otežavalo koncentraciju, a gledanje u more nije bilo inspirativno za rad.
Izgled je takođe patio pod uticajem morske klime – kosa je bledela od sunca i soli, odeća se brzo habala i punila solju, a kontaktna sočiva su bila problematična zbog vode.
Vlažnost i buđ su takođe bili problem, pa su morali da koriste posebna sredstva za čišćenje i održavanje enterijera. Turisti su preplavili grad, što je dovelo do skupljih cena i gužvi na plaži.
Često je dolazilo do izbacivanja otpada na plažu nakon oluja, što je dodatno otežavalo njihov boravak.
Nedostatak zdravstvenih i obrazovnih usluga u mestu ih je naterao da se presele na drugu lokaciju, udaljenu od mora.
Konačno, iako su uživali u letnjim aktivnostima, nedostajala im je raznolikost godišnjih doba, te su se odlučili da napuste taj raj na moru i pronađu bolje balansirano mesto za život.
(Alo)