Omar Šarif je od života dobio sve, ali do smrti se žalio kako je uništio ono najbolje – ljubav
Omar Šafir umro je kao „tikva bez korena“, usamljen, u jednom hotelu u Kairu, dok je njegov sin otkrio da se glumac borio sa Alchajmerovom bolešću poslednjih par godina.
Rođen kao Mišel Dimitri Šalhub u Aleksandriji 1932. godine, bio je libanskog porekla. Otac mu je bio uspešan trgovac drvima koji je zaradio dodatan novac pretvarajući bodljikavu žicu u eksere, koja je preostala od Britanaca posle Drugogo svetskog rata.
Majka mu je bila dama, domaćica mnogih zabava koja je imala neverovatnu stras prema kocki. Mnogi kažu da je bila talija za kralja Faruka i da je znala zoru da dočeka sedeći za kockarskim stolom. Ta strast prema kocki bila je nasledna i Omara je koštala bogatstva.
Roditelji su mladog Omara poslali u tradicionalni internat u Kairu, kada je imao samo 10 godina. Tamo je Šarif otkrio svoju strast prema glumi, a kad mu je otac zabranio da se bavi glumom, on je dramatično sebi prerezao vene.
Kada je ušao u tinejdžerski period opsesija su mu postale žene. Šarif je diplomirao matematiku i fiziku na Univerzitetu u Kairu i proveo pet godina u porodičnom biznisu. Ali nije mogao da odoli svom najvećem „poroku“ glumi.
Počinje da studira dramu u Londonu, da bi uskoro počeo aferu sa glumicom Faten Hamam.
Par se ubrzo venčao, a Šarif je dobio ulogu u filmu Lorens od Arabije. Ulogu je dobio jer je režiser video njegove crne oči kao savršen kontrast plavom pogledu Pitera O Tula.
Piter i Omar su se savršeno slagali. Noć bi provodili kupajući se u šampanjcu i kockajući se, da bi za jedno veče prokockali devetomesečnu platu.
„Pili bismo bez prestanka 48 sati. . . Išli smo u lov na devojke u svakom baru, svakom noćnom klubu“, otkrio je Šarif u svojim memoarima.
Toliko su se ponašali kao „pušteni s lanca“ da su noć pre promocije zavrili iza rešetaka.
„Producenta nas je izvukao iz zatovra. Došao je sa šest advokata. Naravno, bili smo potpuno prestravljeni.“
Kao rezultat ogromnog uspeha Lorensa od Arabije, Šarif je preko noći postao međunarodni seks simbol. Dok su mu žene padale pred noge, Šarif – slabe volje i samozadovoljan – nije mogao da se izbori. Tvrdeći da neće imati mentalne snage da ostane veran, rekao je svojoj ženi da želi razvod i da ona sebi nađe drugog dok je još mlada da se ponovo uda.
Razveli su se 1965. i Šarif bi je uvek sa žaljenjem opisivao kao veliku ljubav svog života.
Šarif je zamenio stabilnost bračnog života nizom kratkotrajnih afera.
Kao i kod mnogih glumaca njegove ere, činilo se da nije u stanju da snimi film a da ne spava sa svojom koleginicom. Dok je bio odbačen od Džuli Kristi, njegove koleginice u filmu Dr Živago iz 1965. godine, zaljubio se u Barbru Strejsend kada su 1968. snimili Smešnu devojku.
Njihova afera nije trajala duže nego što je bilo potrebno za snimanje filma, a ista stvar se dogodila kada je kasnije te godine glumio sa Ketrin Denev.
„Posle sam shvatio da nisam mogao da budem zaljubljen, jer nije bolelo kada su se veze završile“, priznao je glumac.
Skroman ili ne, Šarif je tvrdio da ne zna zašto ga doživaljvaju kao seks simbol.
Polako ali sigurno, kako je vreme odmicalo i on je odustajao od glume, da bi postao profesionalni igrač bridža. Čak je napisao i razne knjige o igri.
Glumi bi se vraćao samo kada bi mu zatrebalo novca. Za svoju zavisnost od kocke, krivio je usamljenost i dosadu.
Očekivano, kvalitet filmova je postajao sve gori i gori jer je uzimao sve što je dolazilo u trenutku kada mu je trebao novac.
Njegov agent bi čekao na Omarove očajničke pozive, moleći ga da mu odmah nađe posao.
Jedno veče je izgubio 750.000 funti, pa je morao da proda svoj dom. Od tog perioda je živeo po hotelima.
Govorio je kako je sam i slomljen, te da nema ništa osim odeće. „A sve je moglo biti dosta drugačije, da sam samo našao pravu ženu.“
Toliko afera je imao da više ni žene sa kojima je spavao nije pamtio. Jedna italijanska novnarka je tvrdila da je on otac njenog sina a Omar je tada rekao:
„Moguće je da imam 100.000 sinova, jer u to vreme nikad nije bilo kontracepcije. Dečakova majka me koristila za donora sperme.“
Bio je prgave naravi ne birajući na koga nasrće i protiv koga se bori. Imao je 79 godina kada je nasrnuo na obožavaoca koji je hteo da ga slika.
Imao je 80 godina kada je doživeo srčani udar, i posle toga više nije pušio 100 cigareta dnevno kako je praktikovao do tada.
Iako je obožavao svog sina Tareka i svoje unuke, Šarif bi se često žalio da ima malo prijatelja. Bar nije mogao da se seti svih njih. Iako je Šarif negirao bolest, Alchajmer je bio prisutan u njegovoj glavi. Kada je Tarek u januaru objavio vest da mu je majka Faten umrla, Šarif je bio duboko uznemiren. Nekoliko dana kasnije, međutim, pitao je kako je ona.
Upitan o svom životu kao zvezde, Šarif je rekao: „To mi je dalo slavu, ali mi je dalo i usamljenost. I mnogo mi nedostaje sopstvena zemlja i moj narod.
Ali da se ponovo rodim, opet bih uradio isto. Srećom, nije sve što sam uradi smeće. Imao sam sjajne trenutke.“
(Stil)