Jovanka Broz, koja je umrla 2013. godine, ispraćena je na večni počinak uz taktove pesme, „Bela, ćao“, koja je poslednjih godina veoma popularna. Iako su mnogi smatrali da je baš ovu numeru izabrala zbog levičarske poruke koju nosi sa sobom, ipak, to nije pravi razlog.
“Bela ćao” je pesma italijanskih partizana iz vremena Drugog svetskog rata, zato izbor Titove udovice ne bi trebalo nikako da bude čudan, jer je važila za jednog od najhrabrijih boraca partizanskih jedinica!
Žarko Jokanović, koji je napisao i knjigu o Jovanki Broz „Moj život, moja istina“, osvrnuo se na njen odabir.
– I dok su je iz grobnice života spuštali u novi dom nezaborava, muzika iz pesme italijanskih partizana, pesme koja je postala simbol otpora, pratila je na tom poslednjem putu. Pesma je nastala šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je Jovanka imala nepunih 40 godina, a njen autor do danas je ostao nepoznat. Pevali su je svi anarhistički, komunistički i socijalistički borci, kao i čitav levičarski antifašistički pokret otpora u Italiji – napisao je Jokanović.
“Bela ćao” bila je “himna” partizana, ali je širom sveta vrlo brzo prepoznata kao simbol borbe protiv nepravde ili kako su je mnogi opisali “pesma slobode duha, želje za sveopštom slobodom”.
Posle Titove smrti, Jovankin život se promenio iz korena. Cela njena imovina je nacionalizovana, a stavljena je i u kućni pritvor. Ostavljena je da živi u staroj i zapuštenoj “vili” na Dedinju, u kojoj je krov prokišnjavao, a grejanja nikada nije bilo.
Jovanka je preminula 2013. godine i sahranjena je uz vojne počasti u Kući cveća u Beogradu, uz prisustvo državnog vrha, diplomatskog kora, nekoliko desetina izaslanika antifašističkih udruženja iz cele bivše Jugoslavije, kao i više thiljada građana koji su želeli da odaju počast udovici nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
(Žena)