Nuklearna katastrofa u Černobilju desila se 1986. godine, a do dan danas postoje stvari o kojima se retko priča
Kada je došlo do eksplozije i velike katastrofe u Černobilju, poznato je da su prvi posebno ozračeni ljudi sa te nesreće bili vatrogasci koji su došli da gase požar. Oni su potom bili prebačeni avionom u Moskvu, u šestu klinički bolnicu, kako bi im se ukazala pomoć.
Malo je poznato da u Moskvi nije bilo dovoljno mesta za sve njih.
Naime, 13 vatrogasata je imalo sreće (kako se tada smatralo) da ih inovativno leči američki lekar Robert Gejl, koji se javio dobrovoljno da leči vatrogasce progresivnim metodom. 11 vatrogasaca koji „nisu imali sreće“, prebačeni su u Kijevski institut za radiologiju i onkologiju, kod glavnog radiologa Ukrajine Leonida Kindzelskog. Akutna radijacija bila je bolna smrt, jer u kratkom vremnskom intervalu uništava ćelije, a potom se raspadaju organi… U Moskvi su koristiti Gejlov metod – transplatacija koštane srži. Našli su donore koštane srži kod dece koja su bila kompatibilna, a onda se čekalo čudo.
Kijevski lekari su svoje vatrogasce lečili na potpuno drugi način. Leonid Kindzelski je bio čovek sa karakterom. Uprkos preporukama moskovskih lekara, on je odbio da koristi taj metod lečenja. Doktoru je smetalo što se lečenje akutne radijacije potpuno podudara sa lečenjem akutne leukemije nakon terapije zračenjem. 1986. godine, kijevski radiolozi nisu mogli da se sukobe moskovskim lekarima koji su u to vreme bili cenjeni kao vrhunski.
Ali Kindzelski je ipak radio po svome: postavio je dijagnozu, pored gama zračenja i alfa i beta, primenio je dijametralno suprotnu metodu lečenj: Koštanu srž donora presadio je intravernozno, ne ubijajući koštanu srž donora. Dakle, dok je proces ponovnog zasađivanja – započinjanja – odbacivanja koštane srži davaoca prolazilo kroz svoj ciklus, sopstveni sistem za formiranje krvi je dobio prekid i počeo da deluje sam od sebe.
Pored ove razlike u lečenju, postojala je još jedna:
„…. oprali smo ih. Ne kao u Moskvi, samo pod tušem! Prali smo ih intravenozno, danima, ispirajući iz njihove krvi sve što se moglo isprati,“ pisala je Ana Gubareva, kijevski onkolog uključen u lečenje vatrogasaca u svojim memoarima. U međuvremenu u Moskvi je 13 vatrogasaca starosti od 23 do 30 godina čekalo na dolazak doktora Gejla u bolnicu. Bili su u izazvanoj komi jer je akutno zračenje jelo živo tkivo i bolovi su bili nesnosni. *** Informacije koje su dugo bile poverljive:
– Od 13 pacijenata lečenih u Moskvi, preminulo je 11 njih.
– Od 11pacijenata lečenih u Kijevu, svi su preživeli.
Zvanično je prijavljeno ovako: „Kijevski pacijenti su primili mnogo niže doze zraženja.“
To, naravno, nije bilo tačno: svi pacijenti su bili iz iste vatrogasne jedinice i zajedno su došli na mesto nesreće.
Mnogo godina kasnije metoda doktora Gejla prepoznata je kao pogrešna i zločinačka, jer se kasnije otkrilo da je on vojni lekar koji nije imao medicinsko obrazovanje, te da je na ljudima vršio eksperimente.
Leonid Kindzelski postao je tihi heroj, gotovo niko nije pisao o njemu. Hiljade pacijenata prošlo je kroz njegovu kliniku 1986. godine, samo jedan nije preživeo. Profesor Kindzelski ne bi mogao da sprovede svoje lečenje u potpunosti da kolege sa kojma je radio nisu javile u Moskvu da doktor „leči pacijente isto kao i doktor Gejl.“
(Stil)