Posle četiri godine stabilne veze sasvim je bilo očekivano da me zaprosi. Iako sam načelno protivnik potpisivanja papira, ipak sam pristala. Sa papirom ili bez, meni to ništa posebno nije značilo, bilo mi je draže saznanje da mi odlično funkcionišemo. Dogovorili smo se da venčanje bude pred leto, a mi smo se polako pripremali za taj dan. I dok smo jednog dana pričali o porodici doneo mi je svoju fotografiju kad je bio dete, pogledala sam i istog trenutka shvatila da se ne mogu udati za njega, počinje priču za Žena.rs Kristina (33) iz Beograda.
Iako zvuči apsurdno, život dvoje ljudi koji su planirali budućnost raspršila se kao mehur od sapunice u samo jednom danu, u jednom trenu. Kao da se nevidljivom gumicom sve izbrisalo, sve što je postojalo, više ne postoji, taj čovek nije bio isti u njenim očima.
-Naša veza bila je stabilna, bez nekih većih trzavica, odlično smo se uklapali u svim sferama života. Taj dan promenio je sve, ceo naš put i prestala sam da ga posmatram istim očima. Ni dan danas ne umem da objasnim šta se desilo ali njegove reči mi još uvek odzvanjaju u ušima „Ovakvo dete ćeš roditi, zamisli“, a onda sam pogledala sliku, videla jednog simpatičnog mališana koji može biti sve, samo ne moje dete, priča Kristina.
I dok su se u glavi „odbegle mlade“ odvijali čitavi monolozi „šta radim sa ovim čovekom?“, „šta uopšte pokušavam?“, „koga zavaravam?“, „zašto i sebi i njemu ne priznam istinu,“, sve je nekako posle te fotografije došlo na svoje. Dobro, možda ne baš „na svoje“.
-Odjednom sam dobila želju da ga oteram od sebe, da se sa njim i potučem, dok je on pokušavao da se skloni od svih stvari koje su poletele ka njemu. Pitala sam ga zašto nam je to uradio? Zašto je želeo da se ženi, zašto je upropastio sve? U početku ništa nije razumeo ali se onda i on uključio u raspravu i počeo da se svađa. Rekao mi je istinu, o kojoj je i on ćutao „znam da si me prevarila, znam da nisi moja, trpeo sam jer sam te voleo, zato sam hteo da makar budeš moja na papiru“, počeo je da pakuje stvari a ja sam gledala u jednu tačku, i jedva čekala da ode, priča Kristina.
Nameće se pitanje, zašto partneri skrivaju probleme pod tepih, umesto da razgovaraju o problemu i pokušaju da ga reše? Zašto dvoje ljudi pošto poto srlja u brak, a zapravo beži od istine? Zašto moraju da varaju jedno drugo, zar nije lakše reći istinu?
-Na brak sam pristala možda i zbog toga kako bih ugodila, porodici, njemu, ostvarila se u ulozi supruge, majke, kako bih zaokružila sve što se od mene očekivalo posle tridesete. Pre nekoliko meseci napustio je naš stan, imali smo nekoliko telefonskih svađa, ali sada smo potpuni stranci. Što se tiče čoveka s kojim sam ga prevarila, mogu reći samo jedno, ta noć, ta jedna noć, vredela je za sve one četiri godine provedene sa čovekom za koga je trebalo da se udam, zaključuje Kristina.
(Žena)