Jesu li su današnje generacije baka i deka previše prihvatile svoje porodične uloge a zanemarile sebe? Da li mladi roditelji ne mare za drugim ulogama, obavezama i životnim zadovoljstvima svojih roditelja tražeći od njih svakodnevnu pomoć? Ovakva i slična pitanja zainteresovala su jednu stariju gospođu koja je priznala da je srećna što nije postala baka.
Blogerka i stručnjakinja za odnose s javnošću Nansi Vurcel iz sopstvenog iskustva pisala je o ovoj temi za portal „NekstAvenju“.
Njenu ispovest u kojoj je predočila zašto je zadovoljna svojim životom iako nije postala baba prenosimo u celosti.
„Uz vino i večeru, moja najbolja drugarica mi je rekla da će ona i njen muž uskoro dobiti još jedno unuče, šesto po redu. Ona je uzbuđena i jedva čeka da sazna da li je u pitanju dečak ili devojčica i koje će ime za bebu roditelji izabrati. Kada beba stigne, biće organizovane babine, sve će biti slatko ukrašeno.
Ja sam jako srećna zbog svoje prijateljice. Volim njenu decu, njihove partnere i njihov bejbi bum. Zabavno je gledati njihovu decu kako rastu. Takođe uvek sam zahvalna kada me moja prijateljica i članovi njene porodice pozovu na proslave, venčanja, rođendane, porodična okupljanja i još mnogo toga.
„Jako sam srećna što nemam unučiće“
Dakle, uživam da budem prisutna na svim tim događajima, ali na kraju dana uvek se rado pozdravim i vratim kući. Tamo me čekaju knjige, muzika, pisanje i preslatko štene koje sam udomila pre nekoliko meseci.
Srećna sam što sam kod kuće i što nemam unuke. Ne osećam potrebu da brinem o detetu, mazim ga ili ponovo proživljavam iskustvo podizanja dece. Nakon svog iskustva kao majka, mogu reći da ne žudim za još jednom bebom i posebno ne želim da ispravljam greške na unucima, koje sam možda napravila kao roditelj. Uopšte me ne brine mogućnost da se moji geni ne prenesu na novu generaciju.
„Ja sam anomalija u svojoj generaciji“
Među bejbi bumerima, kojima i sam pripadam, ja sam svakako anomalija. Moja generacija je prihvatila ulogu bake i dede kao pačići vodu. Većina moje generacije je, sa ciljem da bude najbolja, duboko uključena u živote svojih unuka. Svoju kuću pretvaraju u dečije, nose torbe za pelene i čuvaju svoje unuke kada su roditelji napolju. Kasnije te iste bake i dede vode svoje unuke na časove baleta, posećuju predstave u vrtiću i raspravljaju o prednostima i nedostacima celodnevnog vrtića. Potpuno su posvećeni svojim unucima.
Istraživanja pokazuju da se baka i deda u mladosti od 47 godina potpuno stapaju sa svojom ulogom. Ja sam na drugom kraju spektra. Kada sam imala 47 godina, moja ćerka je bila tek četvrti razred.
„Da li su moje godine problem?“
Da li se moje nezainteresovanost za unuke može pripisati činjenici da sam bila ‘stara majka’ i da imam samo jedno dete? Do vremena kada bi moja ćerka mogla da zatrudni i da se porodi, imala bih nešto više od 70 godina.
Ali opet, mislim da nisu godine problem. Sigurno ne bih bila sveža kao jutarnja rosa, ali opet, i sama sam imala baku koja je bila otprilike istih godina kada sam se ja rodila. Iako je moja baka uvek izgledala starije, sestre i ja smo je obožavale. Zapravo, odnos sa njom je bio najlepši deo mog detinjstva.
„U čemu je onda problem?“
Dakle, ako godine nisu problem, šta je onda? Da li želim da izbegnem unuke u svom životu jer sam razvedena, previše kruta, sebična ili čak narcisoidna? Da li mi nedostaje gen za ‘biti baka’?
Nazovite to kako god želite, ja ću to opisati kao svoje preferencije. Iako sam u manjini, ne mislim da sam potpuno sama. Siguran sam da ima i drugih članova moje generacije koji nemaju tu goruću želju da postanu baka i deda.
„Šta ako moja ćerka ipak dobije dete?“
Odluka o unucima je na mojoj ćerki. Mada je ona sada tek student koji studira u inostranstvu.
U 21. godini dete joj sigurno nije na listi prioriteta. Njen trenutni životni plan je da putuje svetom, živi u velikim gradovima, ima romanse i napiše sjajan roman. Međutim, ako bi moja ćerka u budućnosti odlučila da postane majka, podržala bih je i bila uključena u život njenog unuka koliko mi ona to dozvoljava.
Sigurno bih se zaljubila u njenu decu, ali ako to rađanja dece ne dođe, potpuno sam zadovoljna takvim scenarijem. Više nego zadovoljna! Moja ćerka i ja možemo da putujemo zajedno i vodimo ispunjen i srećan život. A onda ću se vratiti svom lepom domu…“, napisala je ona na kraju svoje objave.
(Blic/Moje vrijeme)