U Aninoj (62) porodici nekad je bila puna kuća veselja – odrastala je uz roditelje, dva mlađa brata i sestru. Danas nam priča da je kuća pusta, niko više ne dolazi, a majka samo plače jer ju gotovo niko ne posećuje.
„Mama ima 83 godine, pala je jesenas vani dok se penjala na merdevine da pobere jabuke. Polomila je rebra, uganula nogu, bila je u bolovima. Ja sam tada živela sama u većem mestu, kao friška penzionerka. Zaključila sam da bi bilo najbolje da preselim kod nje“, ispričala je. Tek je sada, kaže, shvatila zašto joj se mama toliko puta žalila da „živa duša preko njenog praga ne kroči“.
„Znate, dok su deca mojih braće i sestara bila mlađa, i dok je otac bio živ, često smo se tu okupljali. Kako su deca rasla, selo ih je prestalo zanimati. Jedan brat je nakon tatine smrti dolazio mami kositi travu i nešto popraviti ako bi trebalo, ali otkako sam ja tu, dođe svakih mesec do dva, ako i toliko. Jetrve nisam videla od Božića, jednu ni drugu, kao ni njihovu decu“, kaže.
Unuci putuju po svetu
Sestra joj živi u inostranstvu, njenu decu nisu, kaže, nisu videle nekoliko godina. „Mladi radije plate neki odmor po svetu, nikad im baka nije usput. Ja je vidim da plače. Ne služi se društvenim mrežama, mobilni ima samo za javiti se. Ni taj ne zvoni često. Neki dan je sedela kod komšinice u senici, vidim briše suze.“
„Kod kuće mi je ispričala da joj je komšinica na Fejsbuku pokazivala da joj je unuk na odmoru u Španiji, a da je unuka bila na Tenerifima. Plače kako su se promenili, kako su postali lepi ljudi, onda mene pita hoće li doći na leto, znam li šta. Srce mi se stegne jer nemam odgovore na takva pitanja“, kaže.
Treba ih moliti da nazovu baku
„Probala sam ih okupiti za Božić, došlo ih je pola. I to je nju nahranilo evo do sada. Podstičem ih da je barem nazovu, ispričaju joj kako su, povere joj planove. I to im je teško kao da idu vaditi zub“, kaže.
„Niste li joj vi dovoljni, sada kad živite s njom?“, upitana je.
„Njoj su sva njena deca i unuci jednako pri srcu, o svakome sve želi znati. Istina, sretnija je otkako sam s njom, često naglas Bogu zahvaljuje na tome, ali vidim da je pogađa što od tolike porodice retko ko dođe njoj na selo“, zaključila je Ana.
(Stil/ Moje vrijeme)