Hodajući ulicama, u podzemnim prolazima, zavučenim ćoškovima između starih objekata i u napuštenim zgradama, sve češće srećemo beskućnike, ljude bez krova nad glavom, bez adrese, često i nade da će životne okolnosti konačno krenuti u njihovu korist i da će ikada uspeti da se sklone sa ulice.
Jedan od njih bio je i Mile Mrvalj (62) iz Sarajeva, koji trenutno živi u Zagrebu i putem svog udruženja „Fajter“ sada se bori da pomogne svim beskućnicima.
Za serijal „Pitaj što hoćeš“ portala „Net.hr“ odlučio je da otkrije kako dolazi do toga da ljudi završe bez krova nad glavom i priseti se nekih od najgorih iskustava sa ulice.
– Jednostavan je način kako postati beskućnik. Puno je teže kako izaći iz beskućništva. Većina beskućnika u Hrvatskoj postane beskućnik zbog gubitka posla ili zbog kredita. Velika većina, 70 posto, postanu beskućnici usled gubitka posla, a oko 30 posto njih zbog kredita ili jemstva. Imao sam svoju likovnu galeriju koju sam otvorio 1997. godine. Podigao sam hipotekarni kredit za tu galeriju. Ona je bankrotirala, uzeli mi stan i tako sam postao beskućnik – kaže Mile Mrvalj.
Na pitanje da li je u braku i kako je njegova supruga reagovala na situaciju koja ih je zadesila, kaže da je uobičajeno da se beskućnicima prvo raspada porodica.
– Ali, ne zameram ženi što je donela takvu odluku. Nije obavezna sa mnom da živi među pacovima, nije dužna sa mnom da skuplja boce po kantama. Ona je zatražila svoj put i svoj život i to je to. Na kraju krajeva, to je moja galerija, ja sam podigao kredit. Ja sam napravio tu supu i ja sam je pojeo. Ne želim da teram nekoga da jede supu koju sam ja napravio – dodaje Mrvalj.
Otkriva i zbog čega beskućnici teško hodaju i vuku noge prilikom kretanja.
– Zbog pacova. Da te ne bi ugrizao pacov, moraš da vežeš noge. Pacov ima odličan njuh, ali nema vid. Njega privlače znojne noge pune gljivica. Beskućnici vežu noge plastičnim kesicama. Zamislite da danima ne skidate tu obuću. Ja nosim 43 broj cipele, a nosio sam cipele 45 broj da bi mi mogla noga stati u te cipele i onda dobiješ ta razna oboljenja i teško hodaš – kaže Mile.
Povratak normalnom životu za beskućnike često je težak i čini se nemoguć zbog nedostatka posla i novca kojim bi se obezbedio stan. Tada shvatiš koliko je svet nemilosrdno mesto.
– Ja beskućnik, a neko želi da me zaposli. Kako da mu ja dođem na posao, a plata će mi biti tek za mesec dana. Kako da se zaposlim, kako da mu dolazim, kako da ispunjavam normu, kako da budem normalan i čist, uredan i u ponovnom radnom elanu tih osam sati? – pita se Mile Mrvalj.
(Espreso/ Blic/ Net)