Juliane Koepcke nije imala pojma šta joj se sprema kada se ukrcala na LANSA let 508 24. decembra 1971. godine.
Sedamnaestogodišnjakinja je putovala sa svojom majkom iz Lime u Peru u istočni grad Pukallpa da poseti svog oca, koji je radio kao zoolog u amazonskoj prašumi. Ona je diplomu srednje škole dobila dan pre poletanja i sada je planirala da studira zoologiju baš kao i njeni roditelji.
Ali odjednom se let koji je trajao sat vremena pretvorio u noćnu moru kada je počela grmljavina, a munja udarila u krilo aviona. Zatim, kada je avion počeo da se raspada u vazduhu, Juliane Koepcke i sedište za koje je bila vezana odvojili su se od samog aviona koji se raspadao.
Ali avionska nesreća je bila samo početak njenog preživljavanja: kao jedina preživela sa leta 508, tinejdžerka je provela 11 dana u amazonskoj prašumi pre nego što su je ribari pronašli – ošamućenu, ali relativno nepovređenu.
Kako je Juliane Koepcke preživela u prašumi 11 dana
Ošamućena od potresa mozga i šoka od iskustva, Juliane Koepcke je mogla da obradi samo osnovne činjenice. Znala je da je preživela avionsku nesreću i da nije mogla dobro da vidi na jedno oko. Sa slomljenom ključnom kosti i dubokom ranom na listovima, ponovo je pala u nesvest.
Tinejdžerki je trebalo pola dana da potpuno ustane. U početku je krenula da pronađe svoju majku, ali nije uspela. Na putu je naišla na mali bunar. Iako se u ovom trenutku osećala beznadežno, setila se saveta svog oca da prati vodu nizvodno jer je tamo bila civilizacija.
„Mali potok će se uliti u veći, pa u veći i još veći, i na kraju ćete naići na pomoć.“
Započela je svoje mukotrpno putovanje nizvodno. Nekad je hodala, nekad plivala. Četvrtog dana svog putovanja, naišla je na trojicu saputnika koji su još uvek bili vezani za svoja sedišta. Sleteli su glavom u zemlju sa takvom silinom da su bili zakopani tri stope sa nogama koje su virile u vazduhu.
Jedna od njih je bila žena, ali je nakon provere, devojčica je shvatila da to nije njena majka. Među ovim nastradalim putnicima, devojčica je pronašla kesu sa slatkišima. To bi joj služilo kao jedini izvor hrane tokom njenog boravka u šumi.
Otprilike u to vreme je čula i videla spasilačke avione i helikoptere iznad, ali njeni pokušaji da im skrene pažnju bili su neuspešni. Avionska nesreća je izazvala najveću potragu u istoriji Perua, ali zbog gustine šume, avion nije mogao da uoči olupinu od nesreće, a kamoli jednu osobu.
Tokom svog devetog dana pešačenja u šumi, Juliane Koepcke je naišla na kolibu i odlučila da se u njoj odmori, gde se prisetila da je pomislila da će verovatno umreti tamo u džungli.
Ali onda je čula glasove. Pripadali su trojici peruanskih drvoseča koji su živeli u kolibi.
„Prvi čovek kojeg sam videla izgledao je kao anđeo“, opisala je devojčica.
Muškarci se nisu baš osećali isto. Oni su se malo uplašili od nje i isprva su pomislili da bi mogla biti vodeni duh u koga su verovali po imenu Jemanjabut. Ipak, pustili su je da ostane tamo još jednu noć i sledećeg dana su je čamcem odvezli u lokalnu bolnicu koja se nalazi u malom obližnjem gradu.
Posle 11 mučnih dana u džungli, devojčica je spašena
Nakon što je zbrinuta od zadobijenih povreda, devojčica se susrela sa svoim ocem. Tada je saznala da je i njena majka preživela prvi pad, ali je ubrzo umrla od zadobijenih povreda. Juliane Koepcke je nastavila da pomaže vlastima da lociraju avion i tokom nekoliko dana uspeli su da pronađu i identifikuju leševe. Od 92 osobe na brodu, Juliane Koepcke je jedina preživela.
(Stil)