Pravoslavni vernici proslavili su Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik, a nakon njega sledi Vaskršnji utorak, na koji se takođe valjaju ispoštovati određeni običaji.
Na ovaj dan se nastavalja proslavljanje najvećeg hrišćanskog praznika, kako u Crkvenim bogosluženjima, tako i u domovima. Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Na ovaj dan posećuju se familija, rodbina, kumovi, goste se i vesele pa se najverovatnije zbog toga ovaj utorak smatra i najboljim u godini. Nekada su se na ovaj dan momci ženili jer je to bilo vreme blagostanja u svakom domu.
Sedmica posle Vaskrsa – Vodena, kako je još zovu, traje do Tomine nedelje. Srbi veruju da na ovaj današnji utorak, koji se neretko naziva i vodenim, nikako ne valja prati, šiti, krpiti niti išta ukrašavati na muškoj odeći, pogotovo budućih vojnika.
Prema predanju, u nedelju pre zore, Marija Magdalena, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle su sa spremljenim mirom na Hristov grob.
Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren bio je odvaljen, a grob prazan. Na kamenu je sedeo anđeo Gospodnji, sa licem kao munja i odelom belim kao sneg.
Stražari vojnici bili su ukočeni od straha, a onda im se obratio anđeo: „Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade, kao što je kazao… Idite brže i kažite učenicima Njegovim da je vaskrsao”.
Žene i zbunjeni vojnici-stražari su odmah otrčali u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli, a narod se jako obradovao.
Zbog toga je jedina stvar koju u ova tri dana vernici moraju da poštuju, to da dele radost sa bližnjima.
Narodno verovanje kaže da oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”.
VODENI UTORAK – običaji
U vodenoj sedmici, kako se u narodu naziva prva nedelja po Uskrsu, naročito se priznaju, i po važnosti izdvajaju, Vodeni utorak i Vodena subota.
U središnoj Šumadiji se, pak, praznuju tri vodena utorka. To su, osim današnjeg, utorak po Đurđevdanu i utorak po Trojicama. Sva tri utorka, u jeku prolećnih radova u polju, posvećena su vodi, odnosno praznuju se da bi pala kiša, neophodna za rast i rod useva.
Po verovanju u Gruži, na vodeni utorak nije valjalo ništa raditi (prati, šiti, krpiti, ukrašavati) na muškoj odeći, pogotovu budućih vojnika.
(Glossy)